Великан светског филма, британски глумац Ричард Бартон, рођен је пре тачно сто година, а тим поводом Југословенска кинотека приказује ретроспективу његових филмова у сали „Макавејев“ од 23. октобра до 3. новембра.
На програму је чак 21 филм, и то хронолошки – од драме о животу на доковима „Обала“ (1950) у режији Мајкла Андерсона, где је Бартон играо младог, незапосленог бродског инжењера, до ратне драме „Наредник Штајнер“ (1979) Ендруа В. Маклаглена, с Бартоном у насловној улози.
Првог дана у вечерњем термину приказује се „Моја рођака Рахела“ (1952) у режији Хенрија Костера. Готово на самом почетку каријере Бартон је номинован за Оскара – за споредну улогу у тој драми, мистерији и романси, у којој је био партнер славне Оливије де Хевиленд. Иначе, то је екранизација романа популарне британске списатељице Дафне ди Морије, чија се радња дешава у 19. веку.
Током плодне каријере Бартон је још шест пута номинован за Оскара, и то све за главне улоге. Публика Кинотеке моћи ће да види те креације у филмовима „Бекет“ (1964) Питера Гленвила, „Ко се боји Вирџиније Вулф?“ (1966) Мајка Николса, „Краљица од хиљаду дана“ (1969) Чарлса Џерота и „Иквас- Слепи коњ“ (1977) Сиднија Ламета.
У овај избор уврштено је и више филмова у којима је Бартон играо са својом животном партнерком Елизабет Тејлор (с којом се два пута женио и разводио), као што су спектакли „Клеопатра“ (1963) Џозефа Л. Манкиевица и „Укроћена горопад“ (1967) Франка Зефирелија.
На програму се налази и југословенски ратни филм „Сутјеска“ (1973) редитеља Стипе Делића, у којем је Бартон играо маршала Тита.
Ричард Бартон је рођен у Велсу, а преминуо у Швајцарској, услед болести 1984. године. Био је активан до самог краја, тако да су исте те године изашли његов последњи филм „1984“ Мајкла Радфорда и мини серија „Острво Елис“ Џерија Лондона. У свом опусу оставио је близу 80 улога на филму и телевизији.
У октобарском издању часописа „Кинотека“ Ана Марија Роси у тексту „Чаробњак из Велса“ пише да је Бартон био „оригиналан спој сељака и песника и велики глумац“, а да је „његов живот био фасцинантна комбинација сировог талента, велике посвећености глуми, седам номинација за неосвојеног Оскара и заборављених неуспеха“.
Ауторка оцењује да је његова каријера била нестабилна, комбинована с хаотичним приватним животом, вишком алкохола и пет венчања, али закључује: „Био је глобална икона која никада није заборавила своје велшке корене, најпознатији британски глумац који никада није добио титулу витеза“.
