Дан Југословенске кинотеке 6. јун биће свечано обележен доделом три Златна печата и отварањем јубиларног, 25. Фестивала нитратног филма, најавио је управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић 2. јуна на конференцији за новинаре.
Највише признање Кинотеке за изузетан допринос филмској уметности ове године ће примити глумица Јелисавета Сека Саблић и редитељ Ђорђе Кадијевић. Златни печат је постхумно додељен редитељу Живојину Павловићу, поводом 90 година од његовог рођења и 25 година од смрти, а у новембру ће бити приређена рестроспектива његових филмова и објављена монографија, у сарадњи са Словеначком кинотеком.
У Музеју кинотеке у Косовској улици од 7. до 9. јуна биће приказан избор из опуса сво троје лаурета Златног печата.
Поводом празника додељује се и Плакета Југословенске кинотеке. Добитник овог признања је Управа за односе са јавношћу Министарства одбране Србије, за успешну сарадњу на пројекту „А1 Кинотека летњи биоскоп“, који је прошлог лета организован на крову зграде Војске Србије и наишао на одличне реакције публике.
Награде ће бити уручене 6. јуна у 13 часова у сали „Макавејев“.
Вујовић је такође најавио да ће 5. јуна, на дан када је пре 90 година рођен Бата Живојиновић, у приземљу главне зграде Кинотеке у Узун Мирковој улици бити отворена изложба „СадНекад“, са студентским плакатима за филмове легендарног глумца. Нова графичка решење плаката за неке од најзначајнијих Батиних улога осмислили су студенти Факултета примењених уметности у класи професора Славимира Стојановића Футра.
Истог дана, 5. јуна, у сали „Макавејев“ биће одржан маратон филмова Бате Живојиновића, а улаз је бесплатан. Истим поводом у Батин легат у Кинотеци, који је отворен у време Феста, биће донете реплике две својевремено изгубљене Златне арене које је освојио на фестивалу у Пули.
На Дан Кинотеке традиционално се отвара Фестивал нитратног филма, чији је селектор и уметнички директор од самог почетка Александар Саша Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке.
„Као да је јуче било када смо почињали. Нисмо веровали да ће фестивал толико трајати“, изјавио је Ердељановић и истакао да за 25. Нитрат нису имали велики буџет, али су успели да направе најразноврснији и високо квалитетан програм достојан јубилеја.
Од 6. до 15. јуна биће приказана 43 филма из 23 земље Европе, Азије и Северне Америке. Очекује се око 30 гостију – филмских професионалаца, историчара филма, директора кинотека и архивиста. У пратећем програму 7. јуна биће одржан округли сто „110 година од балканских ратова – погледи на филмска снимања“.
„Набавили смо прегршт ремек дела, новооткривених филмова и новоизрађених филмских копија. Овај сјајан програм значајан је и због разноврсности. Присутни су сви жанрови – комедије, хорори, историјски филмови, драме, спектакли, лутка филм…“, рекао је Ердељановић.
На отварању фестивала, 6. јуна у 19 сати у сали „Макавејев“ публику очекују ексклузивни снимци великог светског научника српског порекла Михајла Пупина из 1928. године.
„То је спектакуларан проналазак“, рекао је Ердељановић и објаснио како је сазнао из америчких новина да је Пупин био међу угледним гостима на презентацији Кодаковог система филма у боји „Кодаколор“ 1928. у Рочестеру и да су том приликом снимане високе званице из научног, политичког и културног живота. Обратио се Музеју Џорџа Истмена (оснивача Кодака) и уз помоћ пријатеља дошао до немонтираног материјала са тог догађаја.
Из дужег материјала за фестивал је одабрано 22 минута. Реч је о историјски вредном проналаску, јер је, колико је познато, ово за сада једино познато појављивање Михајла Пупина на филмској траци.
Исте вечери биће приказан још један филм из Музеја Џорџа Истмена – амерички психолошки хорор „Непознати“ (1927) Тода Браунинга, са бриљантним Лоном Чејнијем и тада младом звездом Џоан Крафорд у главним улогама. Рестаурисана верзија овог класика је прошле године затворила Фестивал немог филма у Порденонеу.
Ердељановић је гледаоцима препоручио и низ атрактивних остварења чији су аутори Ернст Лубич, Мориц Стилер, Џејмс Круз, Виктор Туржански, Вернер Хохбаум, Марио Солдати, Михаил Калатозов, Марио Моничели…
Посебно је скренуо пажњу на програм недавно откривених и идентификованих филмова у Архиву кинотеке из периода 1910-1912. Реч је о пет кратких играних филмова (два италијанска, два француска и један амерички), за које је установљено да су им то једине сачуване копије на свету.
У овом програму биће приказана и до сада непозната француска журналска сторија „Сахрана пуковника Војислава Павловића“ из 1916. године у којој се као један од његових ратних другова појављује легендарни пуковник Драгутин Димитријевић Апис. „То је за нас историјски значајно, јер иначе Аписових снимака на филму скоро да и нема“, рекао је Ердељановић.
На затварању 15. јуна фестивал, уз ексклузивно право, приказује епско италијанско остварење „Ми живи“ (1942) Гофреда Алесандринија, на основу адаптације дела славне америчке књижевнице Ајн Ранд.
„Услови да добијемо дозволу за приказивање тог фантастичног тросатног филма били су врло тешки, али имали смо потпору удружења Ајн Ранд – Европа центар“, изјавио је Ердељановић.
Извршна директорка тог удружења Исидора Колар изразила је задовољство због ове сарадње, додавши да су и сами намеравали да организују пројекцију када се појавила фантастична прилика да се представе на фестивалу.
„Удружење промовише књижевна дела и филозофију Ајн Ранд. Стационирано је у Србији, али програме углавном реализује у иностранству. Тиме нам је још веће задовољство да нешто урадимо и у својој земљи“, рекла је Исидора Колар.
Како је подсетила, Ајн Ранд је одрасла у време Октобарске револуције у Русији, преживела ужасе и емигрирала у Америку, а њен први роман „Ми живи“ садржи аутобиографске елементе. У време фашистичке Италије, без њеног знања, снимљена је екранизација, јер се сматрало да је садржај антисовјетски. Када се филм појавио испоставило се да су њене поруке заправо против сваког тоталитаризма и Мусолини га је забранио.
Срећом, оригинал је сачуван и филм је 80-их година рестаурисан. Гост на пројекцији биће продуцент те верзије Адријен Скот.
Поводом јубиларног Нитрата треба истаћи да после четврт века од почетка више нема озбиљније кинотеке и архивске институције у свету која није послала бар један филм на овај београдски фестивал.
