Југословенска кинотека у наставку програма „1925. година на филму“ приказује од 17. до 19. новембра у сали „Макавејев“ још шест комедија, драма и авантура снимљених пре сто година у САД, Совјетском Савезу, Француској и Немачкој.
Према концепту и у избору Александра Ердељановића, првог дана на репертоару су амерички филм „На Запад! / Бастер Китон као каубој“ и француски „Покојни Матија Паскал“.
Редитељ и глумац Бастер Китон, чувени комичар кога су звали „човек са каменим лицем“ снимио је духовиту пародију на вестерне, кроз причу о младићу који у потрази за послом добија задатак да превезе велико крдо стоке возом до Лос Анђелеса.
Један од најбољих филмова Марсела Лербијеа, с глумачком звездом Иваном Можухином, „пун је сликовитих трикова, углова који описују стања душе и секвенци снова, док прелази из руралног камерног филма у бурлескну фантазију, са упливом у експресионистичку комедију манира“, наводи Ердељановић.
Следе совјетски филм „Деветог јануара / Крвава недеља“ Вјачеслава Висковског и амерички „Бели тигар“ Миларда Веба.
На 20. годишњицу неуспеле револуције радника из 1905. године снимљен је филм с фантастичним масовним сценама сукоба, представљајући почетак протеста у Санкт Петерсбургу, сурову одмазду полиције, ширење протеста и 9. јануар када су војници Царске гарде пуцали на ненаоружане демонстранте.
Авантура и романса о лову на белог кита, по мотивима Мелвиловог романа „Моби Дик“, одушевила је публику узбудљивим акционим сценама, с Џоном Баримором у улози капетана Ахаба, али и до тада најдужим филмским пољупцем, те је у оно доба зарадила скоро милион долара.
Трећег дана у 18 сати на прогаму је совјетски „Његов позив“ Јакова Протазанова. Наслов се односи на апел Комунистичке партије, после смрти Лењина, да се повећа чланство. Овај занимљив филм је комбиновао револуционарну драму и детективски жанр, а критика је похвалила његову „идеолошку јасноћу, уметнички сјај и једноставност“.
Последњи у новембарском циклусу филмова из 1925. године, у 20.30 сати, биће немачки „Хроника о дворцу Грисхус“ Артура фон Герлаха, који је показао изузетан визуелни и ритмички осећај у приказу неукроћеног феудалног света из демократске, хуманистичке перспективе. У тој мелодрами наследник замка се заљубљује у ћерку кмета и жели да се ожени. Његов отац се противи, али током свађе умире, а млађи брат, студент права оспорава му наследство.
