Чувени и омиљени редитељ и сценариста Здравко Шотра преминуо је у 93. години, оставивши иза себе више од 120 филмских и телевизијских остварења, међу којима се истичу најгледанији домаћи филм у овом веку „Зона Замфирова“, али и снажна драма о међунационалним тензијама у бившој Југославији „Браћа по матери“.
Шотра је рођен 14. фебруара 1933. у Стоцу (Босна и Херцеговина). У Београду је 1954. дипломирао режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, у класи професора Вјекослава Афрића.
Никола Симић и Здравко Шотра на снимању „Више од игре“
После значајног опуса на ТВ Београд, на којој је радио од њеног оснивања 1958. године, на великом платну је дебитовао филмом „Више од игре“ (1976), о збивањима у малој вароши у међуратном периоду. Под истим насловом наредне године је емитована врло популарна серија.
Идемо даље (1982)
Уследила је изузетна филмска драма „Освајање слободе“ (1979), о изградњи новог друштва након Другог светског рата, награђена на фестивалима у Пули и Врњачкој Бањи. Шотра затим режира комедију из савременог живота „Шеста брзина“ (1981), комедију и драму о партизану који по доласку мира постаје учитељ, ратну драму „Игмански марш“ (1983), породичну драму „Држање за ваздух“ (1985).
Браћа по матери (1988)
У његовом богатом опусу истиче се драма „Браћа по матери“ (1988) о полубраћи који одрастају један као Србин, а други као Хрват. Стварајући у различитим жанровима Шотра потписује и историјску драму „Бој на Косову“ (1989), драму о времену хиперинфлације с почетка 90-их „Дневник увреда“ (1994), тинејџерску комедију и романсу „Лајање на звезде“ (1998), која је била велики хит.
Веселко Крчмар, Здравко Шотра, Војин Ћетковић и Катарина Радивојевић на снимању „Зона Замфирова“
Његова „Зона Замфирова“, по делу Стевана Сремца, постигла је апсолутни рекорд по посети у домаћим биоскопима, са више од милион гледалаца. Режирао је и такође врло гледане комедије „Пљачка Трећег рајха“ (2004) и још једну еканизацију Сремчевог дела „Ивкова слава“ (2005), али и дугометражни документарно-играни филм о Солунском фронту „Где цвета лимун жут“ (2006).
Филмови „Рањени орао“ (2009), „Шешир професора Косте Вујића“ (2012), „Santa Maria della Salute“ (2016) и „Александар од Југославије“ (2021) имали су, као и неколико његових ранијих филмова, своје верзије и као телевизијске серије.
Александар Јоксимовић, Милена Дравић, Здравко Шотра, Миљенко Штамбук и Војкан Борисављевић на снимању шоу програма ТВ Београд „Образ уз образ“
Шотрине серије и филмови деценијама плене гледаоце мајсторским приказом људских судбина. Стварао је приче које спајају историјско и индивидуално, предратни и поратни свет, ликове од маловарошана до широкогрудих визионара, али и комичне, емотивне и културне слојеве свакодневног живота.
Здравко Шотра је добитник плакете Југословенске кинотеке за изузетан допринос нашем филму, која му је уручена на Дан кинотеке, 6. јуна 2006. године.
