Истакнути филмски и телевизијски монтажер и професор Андрија Зафрановић, који је својим стваралаштвом обележио српску и југословенску кинематографију, преминуо је у 72. години.
У дугој и плодној каријери Зафрановић је три пута добио Златну арену у Пули – за монтажу филмова „Краљевски воз“ (1981) Александра Ђорђевића, „Балкански шпијун“ (1984) Душана Ковачевића и Божидара Николића и „Вечерња звона“ (1986) Лордана Зафрановића.
Андрија Зафрановић је рођен у Масленици 15. августа 1949. године. Филмску и ТВ монтажу дипломирао је и магистрирао 1975. на Академији уметности у Прагу, коју је раније завршио и његов брат, славни редитељ Лордан Зафрановић. Заједно су, после „Вечерњих звона“, радили и филм „Халоа, празник курви“ (1988).
У дугометражном играном филму дебитовао је као монтажер „Квара“ (1978) Мише Радивојевића.
Његов опус броји стотинак филмова и ТВ драма, а сарађивао је са најзначајнијим редитељима. Монтирао је низ изузетних остварења као што су „Отац на службеном путу“ и „Дом за вешање“ Емира Кустурице, „Чудо невиђено“ Живка Николића, „Живот је леп“ Боре Драшковића, „Глуви барут“ Бате Ченгића, „Чаруга“, „Караула“ и „Устав Републике Хрватске“ Рајка Грлића, „Енклава“ Горана Радовановића… Био је монтажер свих филмова Драгана Кресоје – „Још овај пут“, „Крај рата“, „Октобарфест“, „Оригинал фалсификата“…
Прошле, 2020. године завршио је монтажу филмова „Име народа“ Дарка Бајића и „Застој“ словеначког редитеља Винка Модерндорфера.
Статус једног од највећих монтажера пратиле су и награде – на Филмском фестивалу у Сопоту, годишње признање Фипресци, награда на париском Филмском фестивалу југоисточне Европе, награда за животно дело филмског фестивала Синематик. Немачки часопис Кино-филм шнит прогласио га је најбољим европским монтажером 2017. године.
Андрија Зафрановић је био редовни професор и шеф катедре на Факултету драмских уметности у Београду, а од 2009. и редовни професор ФАМУ у Прагу.
