Филмски продуцент Добривоје Танасијевић, познатији под именом Ден Тана које је одабрао током успешне пословне каријере у Америци, преминуо је 16. августа у Београду, у чијој околини је и рођен 1935. године.
Ден Тана је од 2021. до 2025. године био члан Управног одбора Југословенске кинотеке.
Српску кинематографију задужио је као продуцент хорор драме „Кичма“ (1975) Влатка Гилића, а затим два филма Горана Паскаљевића – „Посебан третман“ (1980) и „Сутон“ (1982). За ту породичну драму био је и косценариста, уз Паскаљевића и Филипа Давида, а довео је из Америке и глумца за главну улогу – оскаровца српског порекла Карла Малдена.
Ден Тана је био у продукцијском тиму авантуристичке драме „Авијатичар“ (1985) Џоржа Милера, у којој је насловни лик играо славни Кристофер Рив, као и извршни продуцент комедије „Тајна манастирске раркије“ (1988) Слободана Шијана, где се појавио и пред камером у мањој улози. На великом екрану последњи пут је виђен као сенатор у „Кориолану“ (2011) у режији Рејфа Фајнса. За ту награђивану политичко-ратну трагедију продуцент је била његова ћерка Габријела Тана.
У младости је Дан Тана играо у неколико америчких филмова и телевизијских серија. Бившу Југославију напустио је са жељом да настави фудбалску каријеру започету у „Црвеној звезди“, али га је временом пут довео до Холивуда. Његови професори на Глумачкој академији, коју је похађао три године, били су Ботани Шнајдер и Џеф Кори. Као продуцент постао је члан Америчке филмске академије.
Ден Тана је био успешан и на пословном плану. У Лос Анђелесу је 1964. отворио велики ресторан који је убрзо постао место сусрета славних личности. Када га је продао вратио се у Београд.
Посвећеност филму повезала га је са Југословенском кинотеком, у којој је уз помоћ његовог посредовања 2016. отворен легат најпознатијег холивудског Србина – Карла Малдена. Затим је покренуо иницијативу да Малден, с којим је пола века био близак пријатељ, добије спомен-обележје. Тако је уз фасаду Кинотеке постављена скулптура у природној величини – Малденов лик из популарне америчке ТВ серије “Улице Сан Франциска” (1972-77).
У јесен 2018. године Тана је саставио програм Кинотеке „Мој избор“, а у интервјуу за наш часопис изјавио је: „Последњих 60 година бавио сам се глумом, продукцијом, дистрибуцијом филмова. Гледао сам можда и више од четири-пет хиљада филмова. Као члан Академије филмске уметности у Холивуду од 1989. године гледам редовно продукцију на енглеском језику, а био сам и у Комитету за доделу Оскара за страни филм, тако да сам и њих видео. За овај програм Кинотеке изабрао сам филмове који су ми омиљени. Имао сам у животу прилику да проведем време са Орсоном Велсом, са Џорџом Стивенсом, Џоном Шлезинџером, Милошем Форманом, Билијем Вајлдером, Тонијем Кертисом, Мерлин Монро, Елијом Казаном, Карлом Малденом, Марлоном Брандом. Дакле, не само да сам гледао те филмове него сам имао прилику да уђем у дискусију са њиховим режисерима, писцима, глумцима. Искористио сам позив Кинотеке да публици препоручим те филмове, мада има и других које волим“.
Тана је том приликом истакао да је „заиста поносан на Југословенску кинотеку“. „У Холивуду имамо Академију, имамо своје позориште, сада зидамо велики музеј. Више од 300 милиона долара улаже Холивду у Музеј филма. Али треба честитати што наша земља Србија има нешто тако посвећено филму као што је Кинотека у Београду“, рекао је Тана.
За изузетан допринос кинематографији Ден Тана је добио почасно признање Београдски победник на 51. Фесту.
