Дива италијанског и европског филма Клаудија Кардинале преминула је 23. септембра у 88. години, у месту Немур код Париза. Публика широм света памтиће је највише по улогама у црној комедији и драми из миљеа шоубизниса „Осам и по“ (1963) Федерика Фелинија и чувеном вестерну „Било једном на Дивљем западу“ (1968) Серђа Леонеа.
Клаудија Кардинале и Федерико Фелини на снимању филма „Осам и по“
Рођена је 1938. године у Тунису, у породици сицилијанског порекла. Са свега 17 година проглашена за најлепшу Италијанку у Тунису. У Риму је похађала чувену филмску школу Centro Sperimentale di Cinematographia.Током дуге каријере, од средине педесетих до недавно, снимила је више од 120 остварења за велики и мали екран. Први велики успех забележила је улогом у драми „Роко и његова браћа“ (1960) славног италијанског редитеља Лукина Висконтија, играјући уз француске звезде Алена Делона и Ани Жирардо. Потом јој је у авантуристичком „Картушу“ (1962) Филипа де Броке партнер био Жан Пол Белмондо.
У већ поменутом Фелинијевом класику „Осам и по“, који је освојио Оскара за најбољи страни филм, њено име било је треће на шпици, после Марчела Мастројанија и Анук Еме. Исте те, 1963. године Висконти ју је поново ангажовао у историјској драми „Гепард“, где је имала главну женску улогу, уз Берта Ланкастера и Алена Делона.
Истовремено су јој отворена врата Холивуда. Одиграла је упечатљиву епизоду у популарној комедији „Пинк Пантер“ (1963) Блејка Едвардса, а светску славу донела јој је главна женска улога у култном филму „Било једном на Дивљем западу“ Серђа Леонеа, у којем је играла са Хенријем Фондом и Чарлсом Бронсоном.
Једну од својих многих главних женских улога остварила је уз Клауса Кинског у епској авантури „Фицкаралдо“ (1982) немачког редитеља Вернера Херцога. Сарађивала је и са шпанским редитељем Фернадом Труебом у драми „Уметник и модел“ (2012)…
Интересантно је да њен последњи играни филм – „Острво опроштаја“ (2022), у режији Риде Бехија, на неки начин затвара круг, јер прича о остарелом тунижанском професору италијанског порекла.
У каснијој фази каријере често је играла у телевизијским филмовима и серијама, као и у позоришту. Међу њеним многобројним наградама су Златни лав за животно дело на фестивалу у Венецији (1993) и почасни Златни медвед на Берлиналу (2002).
Клаудија Кардинале је пленила лепотом, талентом и слободним духом. Била је изузетно фотогенична. Према неким подацима, појавила се на више од 900 насловница часописа у чак 25 земаља.
У једном од последњих интервјуа изјавила је: „Живела сам више од 150 живота – била сам проститутка, светица, романтична жена, све могуће улоге. То је чар глуме, та могућност да стално мењаш себе. Радила сам са најважнијим редитељима. Дали су ми све“.
О њеном животу 2022. године је објављена књига под симболичним насловом „Claudia Cardinale. L’indomabile – The Indomitable“, што се може превести као непоколебљива или неукротива.
Југословенска кинотека ће 25. и 26. септембра у сали „Макавејев“ у Узун Мирковој 1, приказати четири филма Клаудије Кардинале, као увод у ширу ретроспективу њеног стваралаштва, која следи већ у октобарском програму. Програм филмова редитеља Горана Паскаљевића, који је раније најављен у овим терминима, биће накнадно приказан.
