Истакнута филмска, телевизијска и позоришна глумица Јелена Јовановић Жигон преминула је 10. априла у Београду, после кратке болести у 85. години.
Глумица коју су красили изразита лепота и отменост остварила је око 70 улога у филмовима и серијама. Добила је велики број награда, међу којима је и Плакета Југословенске кинотеке за изузетан допринос домаћем филму (2006. године).
Кинотека ће у мају приредити ретроспективу филмова Јелене Жигон, коју најшира публика памти по филмским серијалима „Луде године“ и „Жикина династија“, у којој је играла Јелену Тодоровић.
Рођена је у Београду 3. новембра 1933. године. Каријеру је започела још 1953. у филму „Општинско дет“е Пурише Ђорђевића, а последњу улогу остварила је 2015. у филму „За краља и отаџбину“ Радоша Бајића, тумачећи лик Лујзе Мишић.
У њеном опусу издвајају се филмови „Први грађанин мале вароши“, „Моја страна света“, „Јутро“, „Дивље семе“, „Судар на паралелама“, „Капетан Леши“… Ту су и „Пустолов пред вратима“, „Обрачун“, „Дошло доба да се љубав проба“, „Куда плови овај брод“ и многи други.
Снимала је и у Аустралији – филмове „Обећана жена“ и „The Picture Show Man“, а у серији о Винетуу играла је са познатим холивудским глумцем Стјуартом Гренџером.
Добитница је награде Златни прстен за најбољу глумицу 1961. године, Златног беочуга. На Међународном форуму Златни витез у Русији добила је награду за животно дело „Сергеј Бондарчук“, које су претходно добили из Србије само још Велимир Бата Живојиновић и Лазар Ристовски.
Поводом награде „Сергеј Бондарчук“, управник Архива Југословенске кинотеке Саша Ердељановић рекао је да је једна од најлепших изјава љубави у српској кинематографији управо она коју изговара Јелена Жигон у „Првом грађанину мале вароши“ Пурише Ðорђевића.
У Републици Српској Јелена Жигон је награђена орденом Његоша Првог степена за своју бригу о рањеницима, а потом је у Црној Гори од митрополита црногорско-приморског Амфилохија добила медаљу Његоша за племенитост.
Драматизовала је поезију Душана Костића, Десанке Максимовић, Драгана Колунџије, а потписала је и сценарио сценско-музичке поеме о Симониди, изведене у Народном позоришту у Београду.
Јелена Жигон је била супруга покојног глумца Стеве Жигона. Иза њих су остали ћерка – глумица Ивана Жигон и син – сликар Никола Жигон.
