Некадашња председница Међународне федерације филмских архива (FIAF) у два мандата и почасни члан FIAF-а од прошлог јуна, Мишел Обер, преминула је у 74. години, са жаљењем су саопштили виши администратор FIAF-а Кристоф Дупен и Извршни одбор FIAF-а.
Мишел Обер је остварила дугу и богату каријеру подржавајући чување и рестаурацију филмова, промовисање филмских и других архива, у институцијама које су два историјска члана FIAF-а: прво у Британском филмском институту, где је била главни библиотекар за израду каталога у библиотеци (1969-1975), потом шеф одељења за филмске кадрове/слике (1975-1985) и на крају заменица Дејвида Френсиса у Националној филмској архиви (1986-1989); друго, у француском филмском архиву Националног филмског центра (CNC) у Боа д’Арсију, где је радила као кустос све до пензионисања 2007. године.
Од доласка у CNC 1989. предузела је радикалне промене отварањем збирки, промовисањем међународне размене, заједничким рестаурацијама са другим архивама и организовањем репатријације филмова у земље у којима су произведени. Установила је „План за рестаурацију и заштиту старих филмова“, који се назива и „нитратни план“ и којим је сачувано више од 12.000 француских филмова. Уз то, водила је општи инвентар и рестаурацију целокупног филмског наслеђа браће Лимијер, помоћу међународног пројекта који је помогао да се рестаурира готово читав почетни каталог.
Страст и одлучност коју је показала у ове две велике институције које су повезане са FIAF-ом такође су усмеравали њен импресиван рад унутар саме институције FIAF током више од три деценије. Раних седамдесетих година била је један од покретача Пројекта индексирања филмских месечника (Periodicals Indexing Project – PIP). Касније је била веома активна као шеф Документационе комисије од 1988. до 1991. године, пре него што се те године придружила Извршном одбору.
Мишел Обер је изабрана за председницу FIAF-а на конгресу у Лос Анђелесу 1995. године. Током два мандата радила је на географској експанзији FIAF-а и захваљујући њеној иницијативи неколико архива и кинотека из нерепрезентативних регија, посебно из Африке, придружили су се федерацији. Њено председавање се поклопило са доласком Кристијана Димитријуа као вишег администратора. Под њеним надзором уведени су информациони системи (компјутеризоване базе података) и модерне комуникације (вебсајт, имејл). То је битно унапредило методе рада секретаријата, а било је и неопходно због брзог ширења FIAF-а током 80-их и 90-их година 20. века.
У том периоду дошло је и до пресељења секретаријата у нове просторије, као и до спајања екипе пројекта PIP (која је претходно имала седиште у Лондону) са секретаријатом. Под њеним управљањем урађен је нацрт Етичког кодекса FIAF-а, који је након дискусије одобрила Главна скупштина.
Мишел Обер остала је са нама у блиским односима након што је напустила CNC ради своје активне пензије у њеном селу на југу Француске, а они који су је познавали знају да је одржавала пријатељске и професионалне односе сафедерацијом, укључујући и секретаријат, редовно је давала вредне савете и никада није оклевала да и сама постави питања о будућности нашег сектора, истиче се у саопштењу Извршног одбора FIAF-а.
