Француска филмска звезда Брижит Бардо преминула је 28. децембра у 92. години, остављајући иза себе дубок траг у светској кинематографији и популарној култури као једна од најлепших глумица, секс симбол друге половине 20. века, али и као посвећени борац за заштиту животиња.
Презир ( Le mépris, 1963)
Рођена је 28. септембра 1934. у Паризу. У раној младости бавила се плесом и манекенством, а на филму је дебитовала са само 18 година.
И Бог створи жену (Et Dieu… créa la femme, 1956)
Интернационалну славу донела јој је главна улога у драми и романси „И Бог створи жену“ (1956) у режији њеног првог супруга Рожеа Вадима. Партнери пред камером у Сен Тропеу били су јој Курт Јиргенс и Жан Луј Трентињан. Обнажене сцене, врло слободне за оно доба, изазвале су огромну медијску пажњу, критике пуританаца и стварање армије обожавалаца.
Жена и њена играчка (La femme et le pantin, 1958)
Пре тога је имала запажену улогу у комедији „Доктор на мору“ (1955) Ралфа Томаса, где је играла уз Дирка Богарда. Уследиле су крими драма и романса „У случају несреће“ (1956) у режији Клода Отан-Ларе, са Жаном Габеном, комедија „Парижанка“ (1957) Мишела Боарона са Шарлом Боајеом, крими драма „Истина“ (1960) Анрија Жоржа Клузоа, која је номинована за Оскара као најбољи страни филм, затим драма и романса „Врло приватна афера“ (1962) Луја Мала, са Марчелом Мастројанијем, „Љубав на јастуку“ (1962), поново у режији Рожеа Вадима…
Презир ( Le mépris, 1963)
За један од најбољих филмова Брижит Бардо сматра се психолошка драма „Презир“ (1963) великог редитеља Жан-Лика Годара, са Џеком Палансом и Мишелом Пиколијем.
Играла је и у Холивуду, у костимираној пародији која се дешава у Мексику „Вива Марија!“ (1965) Луја Мала, где је делила главну улогу са Жаном Моро, као и у вестерну „Шалако“ (1968) Едварда Дмитрика, са Шоном Конеријем.
Вива Марија (Viva Maria!, 1965)
У каријери дугој само две деценије снимила је чак 47 филмова. Лепотом и харизмом, али и својим ставовима популарна „BB“ је оличавала женску еманципацију у доба ширења сексуалних слобода.
Последње улоге снимила је почетком седамдесетих година. Уочи свог 40. рођендана одлучила је да напусти глуми и посвети се борби за заштиту животиња, те основала Брижит Бардо фондацију. Имала је и успешну музичку каријеру, наступила у неколико мјузикала и снимила више од 60 песама.
Одликована је орденом Легија части 1985. године, али и кажњавана због јавних увреда на тему имиграције и ислама у Француској. Удавала се четири пута. Њен последњи муж био је припадник крајње деснице Бернар д’Ормал.
Југословенска кинотека је приказала избор из филмског опуса Брижит Бардо почетком ове, 2025. године. Тада је у часопису „Кинотека“ објављен есеј у којем Ана Марија Роси закључује: „Уз све контроверзе које су је пратиле, Брижит Бардо остаје културна икона 20. века, оличење слободе на филму каква до њене појаве није виђена. Својим животним ставовима и понашањем утицала је на генерације младих средином прошлог века“.
