Славна глумица Ана Карина, икона француског новог таласа, која је била и редитељка, сценаристкиња и певачица, преминула је у Паризу у 79. години.
Најпознатија као муза Жан-Лик Годара, са којим је снимила филмове као што су „Жена је жена“ (1961), „Живети свој живот“ (1962), „Мали војник“ (1963), „Необична банда“ (1964) и „Алфавил“ (1965), Ана Карина била је гошћа 34. Феста у Београду 2006. године, када је добила и Златни печат Југословенске кинотеке, која јој је том приликом приредила и ретроспективу филмова.
Необична банда (Bande à part,1964)
Карина је присуствовала и отварању 34. Феста, који је запамћен и по гостовању Вима Вендерса, а одржала је и концерт у Позоришту на Теразијама, на којем је извела шансоне из својих филмова, у пратњи париског пијанисте Филипа Евеноа. Осим песама из свог репертоара, извела је и композиције Сержа Гензбура, као и самог Евеноа, за које је написала текст.
Живети живот (Vivre sa vie: Film en douze tableaux, 1962)
Тада се присетила и да је била у Југославији средином 60-их, када је снимала филм „Ратница“ италијанског редитеља Валерија Зурлинија. Истакла је да је од Годара, са којим је била и у браку, научила све што зна о филму, иако је радила и са многим другим добрим редитељима. Годар јој је, како је нагласила, дао прву шансу у Француској, у коју је дошла из родне Данске.
Жан-Лик Годар и Ана Карина
Иако је у Данској још као тинејџерка дебитовала на филму, радила је и друге послове. Данску је напустила пре свега због лоших односа са очухом, а по доласку у Француску, постала је модел. Упознала је Коко Шанел, која јој је и променила име од Хана Карин у Ана Карина. Тада ју је запазио и Годар, који је у то време био писац за филмски часопис Cahiers du Cinema.
Ана Карина започела је сарадњу са Годаром филмом „Мали војник“, а током његовог снимања су се и венчали. Заједно су снимили седам филмова, од којих су најуспешнији били „Живети свој живот“, „Необична банда“ и „Алфавил“. По завршетку снимања филма „Луди Пјеро“ (1965), су се развели, али су 1967. године снимили заједно филм „Made in USA“.
Жена је жена (Une femme est une femme, 1961)
За улогу Анђеле у филму „Жена је жена“ добила је 1961. године награду за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Берлину. Изјавила је својевремено да су Годар и она имали заиста лепу љубавну причу, али да се уморила, јер је често био одсутан.
Ана Карина сарађивала је и са другим славним редитељима, укључујући и Лукина Висконтија у чијем филму „Странац“ (1967) је остварила запажену улогу. Као једна од њених најбољих улога сматра се улога младе калуђерице у невољи у филму „Калуђерица“ Жака Ривета из 1966. године. Рестаурисана верзија тог филма приказана је 2018. године на 71. Канском фестивалу, који је и свој плакат посветио Ани Карини и Жан-Полу Белмонду, партнерима у Годаровом филму „Луди Пјеро“.
Калуђерица (La Religieuse, 1966)
Као редитељка је дебитовала 1973. године филмом „Vivre ensemble“, у којем је и сама играла. Играла и певала и у новијим филмовима, међу којима је и амерички „Истина о Чарлију“ Џонатана Демија из 2002.
Такође, опробала се у писању и снимању музике. Још почетком 60-их година радила је са легендарним Сержом Гензбуром, а та сарадња резултирала је класиком „Sous le soleil exactement“.
Извор: SEEcult.org
