Играни филм „Крадљивац бресака“ (1964), бугарског редитеља Вула Радева, а са нашим Радетом Марковићем у главној улози, дигитално је рестаурисан у пројекту чији је носилац Југословенска кинотека и у свом новом издању премијерно је приказан 15. октобра на фестивалу Лимијер у Лиону.
За публику широм света филм је доступан за бесплатно гледање на онлајн платформи француске телевизије ARTE до 14. децембра, док ће, у наредном периоду, бити приказан и у Југословенској кинотеци, на бесплатним пројекцијама (у терминима који ће ускоро бити објављени).
На фестивалу Лимијер, због великог интересовања, одржане су три пројекције „Краљивца бресака“, уместо планиране две. Пред пуним салама, пре пројекције, публици су се обратили Ксенија Зеленовић, заменик директора и уредница програма Југословенске кинотеке, која је говорила о процесу рестаурације и учешћу Југословенске кинотеке у њему, као и Росен Спасов из Бугарског филмског архива.
Пројекат рестаурације добио је прошле године, током фестивала у Кану, подршку Асоцијације европских филмских архива и кинотека (АCE), у оквиру Сезоне филмских класика. Југословенска кинотека га је реализовала у сарадњи с националним филмским архивима Бугарске и Црне Горе. „Краљивац бресака“ један је од најзначајнијих филмова бугарске кинематографије, а доноси причу о љубави између српског официра (Раде Марковић), заробљеног током Првог светског рата у бугарском логору, и супруге управника логора (Невена Коканова).
Фестивал Лимијер је већ 23 године посвећен класичној кинематографији, сваког октобра представља значајна филмска остварења, најпре из историје филма, кроз рестауриране копије, ретроспективе и омаже, али приказује и савремене наслове, уз присуство великог броја гостију – глумаца, редитеља и других значајних фигура седме уметности из целог света.
Овогодишњи добитник награде за допринос филмској уметности (која се додељује сваке године на фестивалу) је Мајкл Ман, а поред њега били су присутни и Шон Пен, Натали Портман, Џон Ву, Изабел Ипер, Жилијет Бинош, Гиљермо дел Торо, Коста Гаврас, Иштван Сабо и многи други које је ове године окупио директор фестивала Тјери Фремо. Уз фестивал Il Cinema Ritrovato у Болоњи, Лимијер се сматра најзначајнијим фестивалом класичног филма у свету. Ове године приказано је 150 филмова на 450 пројекција у биоскопима широм Лиона, а саставни део фестивала је и једини маркет филмских класика (MIFC) који кроз свој програм Re-Birth представља новооткривене старе филмове.
