Манифестација Дани словеначког филма (ДСФ) одржава се 11. пут у Југословенској кинотеци, где се од 7. до 11. маја приказују 24 филма различитих формата и жанрова, класика и нове продукције.
Публици на свечаном отварању у сали „Макавејев“ обратили су словеначки амбасадор др Слободан Шешум, заменица директора Кинотеке Ксенија Зеленовић, председник Друштва Словенаца „Сава“ у Београду Саша Вербич и представница Филмског центра Словеније Нерина Коцјанчич, а ревију је званично отворио глумац Тихомир Станић стиховима Отона Жупанчича „Песниче, знаш ли свој дуг“.
Ксенија Зеленовић је истакла да је Кинотека традиционални домаћин ове манифестације, која уз филмске пројекције обухвата и пратећи програм, разговоре са ауторима и округле столове.
„Вечерас имамо ексклузивну прилику да видимо дигитално рестаурисани политички трилер „Преступници“ (1987) Франција Слака, чија је премијера била на 38. фестивалу у Берлину“, рекла је Ксенија Зеленовић.
Посебно је препоручила нови дугометражни документарац „Да ли је било нечег авангардног?” (2024) Матевжа Јермана и Јурија Медена, као „веома успео покушај да се дочара словеначка филмска експериментална сцена у периоду од 60-их до 80-их година прошлог века, с освртом на ауторе као што су Франци Слак, Карпо Година, Винко Розман, Васко Прегељ и други“.
„Имала сам прилику да га видим недавно, у оквиру годишње конференције Светске федерације филмских архива (FIAF) у Монтреалу, где је изазвао велико интересовање међународне архивске заједнице. Предстоји му светска турнеја, а Југословенска кинотека је већ у преговорима са Словеначком кинотеком да у Београду прикаже и циклус експерименталних филмова који се помињу у том документарцу“, изјавила је Ксенија Зеленовић.
Амбасадор Шешум истакао је да „амбасада Словеније подржава овај програм од самог почетка, када се још није знало да ће постати тако велика и значајна манифестација“, те захвалио Саши Вербичу и уметничком директору, редитељу Драгомиру Зупанцу на одличној идеји.
„ДСФ је један од највећих промотерских догађаја словеначке кинематографије“, рекао је амбасадор, додајући да му је посебно драго што је округли сто овог пута посвећен теми „Граница кроз филм и историју“ у оквиру пројекта Европска престоница културе.
„Ту титулу ове године удружено носе моја родна Нова Горица и италијанска Горица. Град је некада био подељен гвозденом завесом, а сада млади и креативни људи с обе стране сарађују. Заправо, град живи као један и као симбол европске сарадње“, изјавио је амбасадор Шешун.
Председник Савета словеначке националне мањине у Србији Саша Вербич је захвалио многобројним институцијама и појединцима који су допринели одржавању и расту ДСФ-а.
Нерина Коцјанчич, која је у Филмском центру Словеније задужена за промоцију и дистрибуцију словеначког филма, такође је захвалила свима који већ 11 година помажу да се реализује ДСФ.
„Поносни смо на ову манифестацију. Надам се да трајати и дуго после нас“, рекла је Нерина Коцјанчич и пожелела публици да ужива у филму „Преступници“.
Како је додала, то је био последњи филм који је Франци Слак (1953-2007) режирао у Југославији, а касније је снимио филм који је био први национални кандидат Словеније за Оскара – „Кад затворим очи“ (1993).
Тихомир Станић је, након Жупанчичеве песме, истакао да је словеначка култура дубоко уткана у његово „лично образовање, васпитање и поглед на свет“.
„Када сам позван да овде говорим и размишљао о томе, схватио сам колико ме је стих ’Песниче, знаш ли свој дуг?’, који сам учио у основној школи, водио кроз живот. Схватио сам колико су му значили Иван Цанкар и ’Слуга Јернеј и његово право’, али и Кекец и Цицибан, књига ’Дружина Сињи галеб’, затим представе ’Саблазан у долини Шентфлоријанској’ и ’Лепа Вида’. Схватио сам колико ми недостају Радко Полич и Јернеј Шугман, дивна Милена Зупанчич…“
Станић је додао да је прошлог лета у Словенији играо у филму „Не дамо игралиште!“ Клемена Дворника, који ће бити приказан на ревији у Кинотеци.
„Први филм који сам радио као продуцент ’Турнеја’ (2008) не би био снимљен без словеначког копродуцента А Аталанта. И мој други продуцентски филм ’Фалсификатор’ (2013) поново је био у копродукцији са Словенијом. Дакле, и ја сам на неки начин део словеначке кинематогафије“, закључио је уз осмех Тихомир Станић.
На 11. ДСФ-у публика ће премијерно у Србији моћи да види дугометражни играни филм „Породична терапија“ (2024), вишеструко награђивани деби редитељке Соње Просенц, затим некада култни филм „Пет минута раја“ (1959) Игора Претнара, документарац „Ајзенштајнов ученик: Редитељ Игор Претнар у Москви“ у режији Славка Хрена, кратки анимирани филм за децу „Три птичице“ Зарје Менарт…
Међу гостима су редитељи Карпо Година, Амир Муратовић, Грегор Андолшек, Миха Можина, редитељке Ана Тасел и Хана Косељ Марушич, дизајнер звука Грегор Коцијанчич, директор фотографије Бранд Феро, продуценти Бранислав Срдић, Димче Стојановски и Радован Мишић, као и чланови Киноатељеа – Матеја Зорн, Надина Штефанчић, Матеја Сулић, Мартина Хумар, који ће учествовати на округлом столу.
Киноатеље је представљен и кроз ретроспективну програмску целину „Оријент Исток/Окцидент Запад – Граница кроз филм и историју“, која је део пројекта GO! 2025 Nova Gorica/Gorizia, а приказана је првог дана ДСФ-а, уочи свечаног отварања.
