Ретроспектива филмова Анджеја Вајде (1926-2016), поводом стогодишњице рођења тог великана пољске и светске кинематографије, свечано је отворена 6. марта у Југословенској кинотеци, у сарадњи с Пољским институтом у Београду, бесплатном пројекцијом једног од Вајдиних кључних дела „Пепео и дијамант“ (1958).
В. д. директора Кинотеке Александар Ердељановић поздравио је публику у сали „Макавејев“ и најавио да ће до 11. марта бити приказани неки од Вајдиних најбољих филмова и то са рестаурисаних копија које су добијене од Пољске кинотеке. Како је додао, последњи пут циклус Вајдиних филмова био је на програму Југословенске кинотеке 2017. године, недуго након његове смрти.
Ердељановић је подсетио да је Вајда отпочео студије сликарства у Кракову, потом прешао на Филмску академију у Лођу, а каријеру започео педесетих година прошлог века.
„Вајда је један од оснивача чувене пољске филмске школе, уз Анджеја Мунка и Јержија Кавалеровича. Његови рани филмови баве се Другим светским ратом и периодом непосредно после рата: ’Покољење’ (1955), ’Канал’ (1957) – о варшавском устанку 1944. и ’Пепео и дијамант’ (1958), у којем је играо његов омиљени глумац, чувени Збигњев Цибулски“, истакао је Ердељановић, представљајући сажето цео Вајдин опус.
Током шездесетих година већ афирмисани редитељ долазио је у Југославију, где је снимио „Сибирску леди Магбет“ (1962), по мотивима Николаја Љескова. Тај филм се памти по изванредним улогама Љубе Тадића и Оливере Марковић, али наредни – „Врата раја“ (1968) није био успешан, приметио је Ердељановић.
Следеће деценије Вајдина каријера била је на највишем нивоу. Ту су „Пејзаж после битке“ (1970) и „Брезик“ (1970). Следе историјске евокације Пољске, као што у „Свадба“ (1973), „Обећана земља“ (1975) и „Госпођице из Вилка“ (1979), често по делима књижевних класика, али и савремена драма „Без анестезије“ (1978) и два чувена политичка филма награђена у Кану – „Човек од мрамора“ (1977) и „Човек од гвожђа“ (1981), који се баве почетком краја комунизма у Пољској, буђењем пољског народа и политичке сцене с покретом Солидарност.
Уз оцену да је Вајда и после тога радио добре филмове, Ердељановић је рекао да је њему један од омиљених „Хроника несрећних љубавних догађаја“ (1986), која се бави младошћу пред сам почетак рата 1939. године. Следи биографска драма „Корчак“ (1991), која говори о Холокаусту и може се рећи да је то Шиндлер пре Шиндлера. Чувени филм „Катин“ (2007) односи се на маскар у Катинској шуми 1940. године, када су припадници совјетског НКВД-а побили више од 20.000 пољских официра, ратних заробљеника, међу којима је био и Вајдин отац.
„Вајда је велики редитељ који се бавио људским судбинама, моралним дилемама, тоталитаризмом у разним облицима, без обзира да ли је реч о историјским, ратним фимовима, адаптацијама књижевних дела или психолошким драмама“, закључио је Ердељановић.
Директор Пољског института у Београду Лех Коњчак изјавио је да му је част да поздрави публику на отварању ретроспективе Анджеја Вајде и изложбе фотографија са снимања његових филмова.
„Ова година је посвећена сећању и слављењу живота и дела великог пољског редитеља и једног од највећих европских филмских стваралаца, чији је рад утицао на многе ауторе, а и данас инспирише нове генерације“, нагласио је Коњчак.
Према његовим речима, Вајда је истрајно испитивао проблеме идентитета, феномен људске храбрости, моралне изборе, што су све универзалне теме историје.
Помињући Вајдин рад у Југославији, Коњчак је истакао његову приврженост тој земљи, стварање блиских уметничких контаката и односа са овдашњим редитељима и глумцима, који су били пуни узајамног поштовања, не само на професионалном нивоу.
Руководитељка Одељења за филмску културу Центра „Анджеј Вајда” у Варшави, Изабела Вицишкјевич, захвалила је Пољском институту на позиву у Београд, као и „Југословенској кинотеци што је омогућила да се у овом величанственом простору прикаже Вајдина ретроспектива“.
Како је изјавила, посебно јој је драго што је претходног дана током сусрета са студентима и љубитељима филма на Факултету драмских уметности у Београду „увидела да Вајда и његови филмови нису важни само за Пољску, него и овде у Србији“.
Публици Кинотеке препоручила је да на изложби фотографија са снимања упозна и Вајду „иза сцене“, док је у контакту с глумицима, камерманима…
Центар „Анджеј Вајда” приредио је колаж „Вајда универзум“ са 12 инсерата из филмова с његовим омиљеним глумцима и цитатима из тих остварења, који ће се приказивати наредних вечери, уочи пројекција дугометражних играних филмова.
