Мултимедијална изложба посвећена југословенској краљици Марији Карађорђевић (1900-1961) свечано је отворена 4. новембра у Југословенској кинотеци поводом 125 година од рођења у народу омиљене краљице и добротворке. Поставка ауторке Ирине Кондић састоји се из историјског дела и документарног филмског материјала.
Поздрављајући званице, међу којима су били и престолонаследник Александар Карађорђевић и други чланови некадашње владајуће породице, в. д. директора Кинотеке Александар Ердељановић је истакао да је „краљица Марија била изузетна личност која је игром историјске судбине и политике после Другог светског рата заборављена, али се, срећом, последњих деценија враћа међу нас“.
„То је жена која је својим животом и радом задужила не само српски него и остале југословенске народе. Њена животна прича је скоро филмска“, изјавио је Ердељановић, подсетивши да је румунска принцеза Марија, коју су родитељи (краљ Фердинанд и краљица Марија) због лепоте и грациозности у младим данима прозвали Мињон, припадала лози Хоенцолерна и била у роду са енглеским и руским двором.
Ердељановић је приметио да се принцеза Марија за време Првог светског рата, служећи као болничарка, „на неки начин већ повезала са Србијом, јер је бринула и о неким српским рањеницима“. После рата уследило је венчања с југословенским краљем Александром Карађорђевићем.
„Била је брижна и одана супруга, дивна мајка и изнад свега велики добротвор, филантроп, али је то радила тихо, неприметно. Отварала је школе, интернате, болнице, била повезана са организацијама као што су Коло српских сестара или Комитет Југословенског Црвеног крста. За време Другог светског рата у емиграцији је активно помагала наше заробљенике, тада под именом Марија К. Ђорђевић. Захваљујући њој многи су успели да преживе рат“, рекао је Ердељановић, додајући да је након рата живела у Енглеској и „прерано умрла у својој 61. години живота, али је Срби и Србија никада нису заборавили“.
„Ова изложба је омаж тој великој, изузетној жени“, истакао је Ердељановић, те прецизирао да се састоји из два дела, један је чисто историјски, с биографским подацима, фотографијама и документима, а други филмски.
„Нама који се бавимо филмом тај други део је још значајнији. У Архиву Југословенске кинотеке прикупљени су скоро сви материјали везани за краљицу Марију Карађорђевић, која је самим тим што је била супруга краља Александра била у фокусу јавности, а као врло лепа жена била је непрестано у фокусу камера филмских сниматеља. Осим многих посета и протоколарних догађаја, највише је примећена у филмовима о венчању, на које су многи светски сниматељи дошли у Београд, пре свега из француских кућа Пате и Гомон. Већ тада је ’купила’ народ, када га је са балкона двора поздравила и благодарила на српском језику“.
„Најзначајнији материјал, осим оног који је пун бола и патње на снимцима после атентата на краља Александра 1934. године у Марсеју, јесте свечана посета краљевског пара Црној Гори и Далмацији у документарном филму Косте Новаковића из 1925. године. Ту се виде складност тог пара, лепота и оданост краљице Марије и одушевљење народа који их је дочекивао свуда, а пре свега у Никшићу, Цетињу, Дубровнику и Сплиту“, закључио је Ердељановић.
Председник Крунског савета Душан Бабац истакао је да „Југословенска кинотека чува не само филмско, већ и национално памћење“ и да већ деценијама показује поштовање према историјском наслеђу породице Карађорђевић.
Како је подсетио, током деведесетих, „када то није било ни једноставно ни популарно“, Кинотека је рестаурисала филм са крунисања краља Петра I Карађорђевића, што је био пионирски пројекат, у којем је учествовао и његов отац – професор Марко Бабац.
Потом је навео програм посвећен принцу Томиславу у старој дворани Кинотеке у Косовској улици као „симбол обновљене везе с једним достојанственим делом наше прошлости“, а посебно је скренуо пажњу на кључну улогу Кинотеке када је пронашла и сачувала документарни филм снимљен 27. марта 1941. године.
„На том снимку видимо нешто што је деценијама прикривано – народ који улицама Београда носи слике краља Петра II, а не обележја комунистичке партије. Тај филм није био само сведочанство, већ и чин историјске правде“, рекао је Бабац, додајући да је након тог открића улици „27. марта“ враћено старо име – Краљице Марије.
Наставак сарадње Кинотеке и Дома Карађорђевића „са узајамним поштовањем и разумевањем културног значаја прошлости“ јесте и ова изложба – „сведочанство о континуитету, о чувању истине и вредности“, рекао је Бабац, нагласивши да су „доброта краљице Марије, њено доброчинство и њена скромност остали уписани у колективно сећање нашег народа“ и да је она „више од титуле, била симбол људскости и топлине“.
Ауторка изложбе Ирина Кондић, кустос Југословенске кинотеке, изјавила је да јој је била „част да ради на овако изузетној теми о овако изузетној жени“.
„Кинотека одаје поштовање жени чија је животна прича испреплетена са историјом једне велике државе и једног времена, краљици која је, упркос трагичном околностима, својим делима, хуманошћу и скромношћу оставила дубок траг у културном и друштвеном животу тадашње краљевине, а чије нас човекољубље, достојанство и племенитост и данас инспиришу“, рекла је Ирина Кондић.
Изложбу чине архивски филмски записи, фотографје, предмети и костими, који оживљавају успомену на једну изузетну личност. У оквиру пратећих филмских материјала публика има прилику да види значајне тренутке из живота краљице Марије у периоду од 1922. до 1944. године.
Ирина Кондић је захвалила за подршку у реализацији изложбе Министарству кулуре Србије, Краљевском двору, Народном музеју, Етнографском музеју, Историјском архиву Београда, компанији Авала студиос, Радио телевизији Србије, као и Душану Бапцу и Александри Аксентијевић.
