Нови, 58. број часописа Кинотека добрим делом је посвећен глумцима – од есеја о великанима наше и светске кинематографије Радету Марковићу и Жан-Полу Белмонду, преко интервјуа с Данијелом Крејгом и Миланом Марићем чији се филмови управо приказују у биоскопима, до In memoriam текста о недавно преминулом Милану Ланету Гутовићу.
Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић скреће пажњу и на приказ књиге објављене поводом 70 година Удружења филмских уметника Србије, текст о мјузиклу као специфичном жанру и друге прилоге октобарског издања.
За насловну страну овог броја одабран је кадар из филма „Тома“, с Миланом Марићем у лику легендарног певача и аутора Томе Здравковића, док на унутрашњим странама велика фотографија Драгана Николића, Марије Шнајдер и Микија Манојловића подсећа на филм Предрага Голубовића „Сезона мира у Паризу“, најновији наслов дигитално рестаурисан у оквиру пројекта А1 Кинотека.
„Никоме није тако добро пристајало да буде господин глумац као Радету Марковићу“, пише Ана Марија Роси поводом сто година од рођења тог мајстора игре, који је остварио близу 150 филмских и телевизијских улога, стотинак позоришних, педагога који је извео четири класе глуме на Академији уметности у Новом Саду. „Нико није тако господски чувао достојанство глумачке професије као он“, истиче ауторка у тексту о животу и раду, улогама и личности Радета Марковића, цитирајући делове из монографије која је објављена када је добио награду за животно дело Добричин прстен 2001. године.
Радету Марковићу посвећен је и есеј Маријане Терзин Стојчић, која под насловом „Вршњак домаће кинематографије“ пише: „Дечак и пијаница, лажни цар, јунак из бајке, четнички издајник, партизански командант, напредан инжењер, вођа топовске дружине, амбициозан провинцијалац и велеградски прволигаш, патер фамилијас грађанских породица. Све је то био Раде! Наш Марчело Мастројани“.
У биоскопе је стигао нови филм о Џејмсу Бонду „Није време за умирање“, пети и последњи у којем тајног агента 007 игра Данијел Крејг, чије је „преузимање улоге Бонда унело дах свежине приказујући нам омиљеног шпијуна у мање идиличном, али и људскијем облику“, оцењује Сандра Перовић у уводу интервјуа са славним британским глумцем. „Сањао сам о томе још као дете, али не озбиљно, јер сам маштао да будем много шта у животу. И Џејмс Бонд се нашао на том мом списку“, изјавио је Крејг. Открио је да му је омиљени Бонд био Шон Конери, додајући да није желео да опонаша своје предходнике, а говорио је и о притиску који је осећао због велике славе коју му је донела ова улога…
За програм Мој избор филмове је препоручио један од најбољих српских глумаца млађе генерације Милан Марић. У интервјуу за Кинотеку изјавио је да га добри филмови уче да на свет и догађаје гледа из различитих углова, да му је ментор при избору филмова пријатељ Никола Љуца, да се труди да их не гледа као глумац већ као обична публика. Говорио је и о огромном изазову који му је донела улога Томе Здравковића и о атмосфери заједништва целе филмске екипе током емотивно и технички захтевног процеса снимања.
Циклус Великани светског филма посвећен је Жан-Полу Белмонду, драмском глумцу и акционом хероју харизматичног присуства на платну, који ће, како пише Милан Крунић, остати упамћен као икона и француске и светске кинематографије. Славу је стекао рано, као звезда филма „До последњег даха“ (1960) Жан-Лика Годара, остварења које је убрзо по премијери стекло култни статус и постало предводник француског новог таласа. Крунић наводи да је Белмондо проглашен европским одговором на Џејмса Дина, али и да се током каријере није либио да прихвати широк спектар улога.
О раскошном дару и необичној личности недавно преминулог великог српског глумца Милана Ланета Гутовића пише Маријана Терзин Стојчић у есеју под насловом „Да, нећу!“. Подсећајући на његовог антијунака Срећка Шојића, Пустолова и друге улоге, ауторка истиче: „Да се ико упита о Ланету Гутовићу, умро би од смеха, или као у кабареу сузу пустио, па пробао да склопи врло сложен мозаик личног и професионалног… Лане, једна од најдаровитијих и најсвестранијих глумачких икона, човек с много интересовања и тајни које ће се тек откривати. Нико није боље и складније живео сам са собом као он, чак и када је од себе бежао“.
Рубрика „Из сталне поставке“ представља експонат Нашег музеја филма – књигу снимања „Дома за вешање“ Емира Кустурице.
Кинотека је трећи пут заредом домаћин ревије „Дани јеврејског филма“, која овог пута приказује одабране мјузикле. Селектор програма Маријан Давид Вајда у тексту „Мјузикл – наслеђе Јевреја“ пише да је као велики љубитељ мјузикла одлучио да ово издање фестивала посвети браћи Гершвин, Оскару Хамерстајну и Ричарду Роџерсу, Леонарду Бернстајну, Стивену Сондхајму и другим композиторима који су створили посебан жанр америчке културе познат као мјузикл позориште. „Тај списак могао би да личи на имена донатора за неке нове синагоге. Изузев Кола Портера – то је био јеврејски клуб“, истиче Вајда.
Рубрика „Са полица Библиотеке“ представља књигу објављену поводом 70 година Удружења филмских уметника Србије, у којој су дати историјат УФУС-а и портрети 16 истакнутих домаћих филмских аутора. Према речима уредника књиге, редитеља и сценаристе Жарка Драгојевића, „ово је књига споменар, али и учило. Споменар наше кинематографске прошлости и учило њене будућности“. Есеје о ауторима написао је Срђан Вучинић, а био-филмографски записи о њима преузети су из необјављеног рукописа „Лексикон српских аутора“ Томислава Гаврића.
Октобарски број Кинотеке објављује 17. одломак из књиге „Развој филмских врста“ професора Владе Петрића. Овај део бави се мелодрамом.
У рубрици „In memoriam“ о великом грчком композитору Микису Теодоракису, коме је светску славу донела музика за филм „Грк Зорба“, пише Бранислав Ердељановић. In memoriam текстове о италијанском глумцу Нину Кастелнуову и јапанском глумцу Сонију Чиби написао је Ненад Беквалац.
Уз програм „Шок коридор“ Беквалац представља Џефа Либермана, који је до сада потписао пет биоскопских, један кратки и један телевизијски филм. Три филма постала су култни класици и сваки може да се уврсти у хорор жанр, али његова намера није била да се бави стравом и ужасом, већ се једноставно тако десило, пише Беквалац и цитира Либермана: „Нисам хтео да се бавим зомбијима и вампирима, јер о томе је толико филмова снимљено да ништа ново нисам могао да додам. Увек сам бирао да правим оне филмове које сам могао да учиним својима.”
Рубрика „Трагови на филму“ доноси текстове о америчком глумцу Еду Азнеру (Бојан Ковачевић) и мексичкој глумици Росити Кинтани (Бранислав Ердељановић).
И 58. број часописа богато је опремљен фотографијама, уз илустрације Вука Попадића и Мирославе Вуковић.
