Кинески спортски филм „Кошаркашица број 5“ (1957), америчка крими авантура „Западни Експрес“ (1937) и француска бајка са Оријента „Султана љубави“ (1919) чине програм Фестивала нитратног филма за 11. јун у сали „Макавејев“ Југословенске кинотеке.
Дебитантски филм Ксије Ђина, познатог редитеља и сценаристе чија је каријера трајала безмало пет деценија, био је први кинески спортски филм снимљен у боји и први у Ђиновој серији филмова чије су главне јунакиње јаке женске личности.
Прича о спорту, љубави и пролазности младости дешава се у Шангају, у периоду пре Другог светског рата. Филм је реализован у традицији социјалистичког реализма, али носи емотивну истину, осећај такта и достојанства, док сценама шала и смеха ставља акценат на радост спорта. Аутор није бежао од пропаганде и идеологије, али је то радио с лакоћом и умереношћу, подсећајући на дела шангајске школе „левичарског филма“ у којима су друштвена питања делила простор с мелодрамом, хумором и музиком. Ово забавно и лепршаво остварење данас је високо рангирано у историји кинеске кинематографије. Занимљиво је да је Ђин завршио каријеру римејком свог дебија „Фудбалерка број 9“ (2001).
Филм „Западни експрес“, о диспечеру на малој железничкој станици који спечава пљачку, али стицајем несрећних околности доспева у затвор, режирао је Форд Биб, популарни аутор Б продукција и серијала. Његови жанровски филмови, махом авантуристички, научнофантастични, вестерни и хорори, често су изгледали врло ефектно у односу на квалитет материјала који су служили као предложак.
У каталогу Нитрата 27 оцењује се да овај филм спада управо у ту категорију. Солидно је режиран, има лепу дозу напетости и повремено буди готски осећај језе. Интересантан је и због једне од првих главних улога Лајла Таблота, каснијег јунака нискобуџетних филмова и звезде у остварењима „најгорег редитеља свих времена“ Еда Вуда. Копија која ће бити приказана на фестивалу је из нитратне колекције Архива Југословенске кинотеке.
Француска кинематографија има велику традицију екранизовања бајки, а једна од најлепших у том корпусу је „Султана љубави“, маштовита реинкарнација старог Оријента у стилу хиљаду и једне ноћи, коју су зналачки поставили Шарл Бурге и Рене Ле Сомпти.
Овај спектакл је био први дугометражни француски филм у колору, огроман подухват са 100.000 слика у шаблонским бојама, на којима је 50 уметника радило четири године. Дивно обојена и лепршава бајка, пуна авантуре и романсе, ухватила је дух Истока, а садржи и једну од најбољих и најтврђих туча у француском немом филму, између позитивца Силвија Де Педрелија и вечног негативца Гастона Модоа.
У каталогу Нитрата 27 цитира се оцена из времена премијере: „Напор уложен у стварање овог филма далеко премашује све што је до сада покушано у Француској. Без блефа, без помпезног завитлавања или бесмислица. Нема политичке или друштвене теорије, нема досаде или збрканости – ту је тајна успеха, истина о уметности… Султана љубави”.
