На 27. Фестивалу нитратног филма у Југословенској кинотеци 7. јуна биће приказана три играна остварења – „Мис Стон“ (1958) Жике Митровића, „Отац и син“ (1936) Маргарите Барскаје и „Катарина последња“ (1936) Хенрија (Хермана) Костерлица.
Живорад Жика Митровић, најплоднији редитељ југословенске и српске кинематографије и родоначелник специфичног жанра „југословенског вестерна“, унео је и у „Мис Стон“ елементе холивудског акционог филма.То је био први македонски филм у боји и први домаћи филм у widescreen формату.
Рађен по истинитом догађају у Отоманском царству на прелазу 19. у 20. век, овај монументални повесни спектакл с пуно патоса и акције говори о борби потлаченог хришћанског народа у Македонији и родољубима који су отели америчку мисионарку како би упозорили свет и стране мисије на отпор против турског окупатора. Изванредне улогу одиграли су Олга Спиридоновић и Петар Прличко, обоје награђени Златним аренама на фестивалу у Пули.
Совјетска продукција „Отац и син“ прво је дело у историји руске кинематографије које се бави проблемом васпитања деце у совјетској породици и школи и то на искрен и натуралистички начин.
Дванаестогодишњи дечак без мајке бежи од куће, јер његов отац, важна партијска личност и директор фабрике, не стиже да му посвети пажњу. Дечак улази у свет беспризорне деце са улице и криминалаца. Крај је позитиван, отац и син се мире, обојица признају да су погрешили, али је филм ипак одбачен због приказа мрачне стране живота стаљинистичке Москве и враћен на прераду. Критика је писала да за ту „одвратно лажну слику не може бити места на совјетском платну“.
Филм је деценијама вођен као изгубљен. Пре неколико година је пронађен већи део (68 минута). Иако непотпун (без два тонска дела и претпоследње ролне), показује изузетну сензибилност редитељке и њен осећај за рад с најмлађима. У каталогу Нитрата 27 може се прочитати и о трагичној судбини Маргарите Барскаје, која је у време злогласне „чистке“ извршила самоубиство.
Аустријски филм „Катарина последња“ на смешан и дирљив начин прича о љубавним јадима једноставне сеоске девојке, помоћнице у кухињи једног индустријалца, којој се богати младић лажно удвара само да би ушао у кућу и приближио се газдиној ћерки.
Костерлиц, немачко-амерички редитељ који је емигрирао под притиском нациста, у свом последњем европском филму комбинује традицију музичке комедије са структуром бајке. Са сценаристом Феликсом Јоакимсоном ослања се на већ устаљене популарне фантазије, стварајући замршен наратив коме су ескапистичка сентименталност и социјални реализам две стране истог новчића. Главна јунакиња је чиста душа или света будала, неспособна за лаж и претварање. У тој улози заблистала је Франциска Гал, а уз њу и дебитант Ханс Холт.
Копије ова три филма стигле су у Југословенску кинотеку из Кинотеке Северне Македоније (Скопље), Госфилмфонда (Москва) и Филмског архива Аустрије (Беч).
