Стални програм Фестивала нитратног филма „Други о нама“ и ове године доноси неколико занимљивих документарних записа о Србији и Југославији, који ће бити приказани у Југословенској кинотеци 13. јуна од 17 сати, док се у наредним терминима (у 19 и 21 сат) могу видети два играна филма – финска „Немирна крв“ (1946) и амерички „Црвени плес“ (1928).
На великом екрану публика ће видети црногорску принцезу Јелену Петровић (ћерку краља Николе), која је удајом постала краљица Италије Елена Савојска. „Краљевску породицу интимно“ (1911) снимио је пионир кинематографије Лука Комерио, добивши ексклузивно право да камером забележи приватне тренутке италијанског краља Емануела са децом и супругом. Следи кратки „Еклер“ журнал „Краљ Александар I од Југославије мења устав земље“ из јануара 1929. године, а затим „Fox“ звучни филмски журнал из 1930. који у три сторије приказује Соколски слет у Београду, железнички мост и сусрет министра спољних послова Краљевине Југославије, једног од оснивача Демократске странке Војислава Маринковића са америчким амбасадором Џоном Дајнлијем Принсом, као и још један Фоксов журнал из исте године, са снимцима војника који вежбају у логору Краљеве гарде, али и певају и играју оро.
У овом блоку програма су и аматерски филмски записи добијени од колекционара Горана Бараћа из Бањалуке: „Јајце, Мостар и Херцеговина“ (1929) и „Манастир Љубостиња и Врњачка Бања“ (1932), које је снимио Владимир Лазовић, као и „Бањалука у рату II“ (1941-1945) и „Бомбардована Бањалука“ (1944), које је снимио Александар Бојко. Програм се завршава још једним аматерским, али холандским филмом „Југославија 1956“ Јана Лавеса, који је na 16mm траци у боји забележио своје летовање у Далмацији.
Играни филм „Немирна крв“ режирао је Теуво Тулио, познат као мајстор мелодраме. У причи о брачним проблемима, превари и освети комбиновао је, као и у својим другим делима, снажне еротске елементе, дивне скандинавске пејзаже, са музичком пратњом у првом плану и монтажом у руском стилу.
Драма и романса „Црвени плес“ чувеног редитеља Раула Волша, који је у каријери дужој од пет деценија снимио више од 120 дугометражних играних филмова, дешава се у предреволуционарној Русији и на почетку бољшевичке власти. Главни ликови су кнез Еуген и млада сељанка Тасија, међу којима се рађа љубав, као и груби сеоски момак Иван, који такође воли Тасију, а у револуцији стиже до чина генерала.
То је био један од последњих Волшових немих филмова. Саздан је на „холивудском“ схватању руске револуције, плени ритмом и забавном тензијом, уз неколико бриљантно умонтираних драматичних масовних секвенци. На Нитрат 27 овај филм је стигао из Музеја модерне уметности (MOMA) у Њујорку.
