Фестивал нитратног филма завршава своје 27. издање 17. јуна уз још три пројекције у сали „Макавејев“ Југословенске кинотеке. На програму су шведски филм „Жена без лица“ (1947), немачко-британски „Сонг. Љубав сиромашне девојке / Прљави новац“ (1928) и амерички „Освајач жена / Стидљива девојка“ (1924).
Бард шведске кинематографије, редитељ Густав Моландер снимио је према сценарију тада младог Ингмара Бергмана филм који се бави истраживањем страствене љубави и мистерије њених дубоких мотивација, покушавајући да открије како она настаје, одакле црпи снагу и шта је то што покреће некога да своју судбину нераскидиво веже са судбином друге особе.
Филм о драматичној вези Мартина и девојке Рут, чије су сексуалне склоности веома неуравнотежене, саздан је на ноар осећању. Енигма коју треба решити затворена је у феноменологији људских страсти. У фрагментарној нарацији, кроз низ сведочанстава добијених из различитих углова, трага се и долази до најинтимније суштине протагониста, наводи се у каталогу Нитрата 27. Због оваквог, дотле невиђеног, приступа психологији жене, одушевљени шведски критичар Карл Бјоркман је написао: „Бергманова ’Жена без лица’ је дело песника“.
Редитељ Рихард Ајхберг био је врсни занатлија. Један од његових најуспешнијих филмова с краја немог периода је драма смештена у егзотични миље једне азијске луке. Младу лепотицу Сонг од насртаја двојице мушкараца спашава снажни Џек, чувени бацач ножева у водвиљском позоришту. Сонг му постаје партнерка у програму и заљубљује се у њега, али се онда појављује Џекова бивша девојка, софистицирана балерина Глорија Ли.
Ајхберг је у глумачкој постави спојио робусног „плавог вепра“ вајмарске кинематографије Хајнриха Георгеа и нежну, мазохистичку оријенталку у виду америчко-кинеске глумице Ане Меј Вонг. Иначе, Вонгова је још у Холивуду стекла славу као најлепша оријенталка на екрану, али је била сведена на декоративне улоге, док је у Ајхберговом уметнички најзрелијем делу добила могућност да отелотвори „азијску жену“ која није у сваком погледу представљена западним клишеима, што је у потпуности и искористила.
На завршној фестивалској пројекцији у сали „Макавејев“ у 21 час биће приказана америчка комедија „Освајач жена“ из 1924. године у режији Фреда Њумејера и Сема Тејлора. Главни јунак овог филма који је препун невероватних вратоломија и слепстик сцена изведених у халуцинантном ритму је глумац Харолд Лојд, који је током двадесетих година прошлог века био у Америци ништа мање популаран него његови данас познатији савременици Чарли Чаплин и Бастер Китон.
У својим филмовима Лојд је инкарнирао лик савременог америчког јунака, оптимистичког и конформистичког каријеристе, „серијског момка, серијске психологије и серијских амбиција“. Његов изглед просечног младића у стандардном конфекцијском оделу са белом кошуљом, лептир краватом, жирадо шеширом, обавезним наочарима и смешком пуним оптимизма посебно је наглашен у „Освајачу жена“ где је овај стидљиви и у љубави апсолутно неискусан провинцијски кројач, спреман да напише духовити, практични водич, осмишљен да разоткрије мистериозни женски ум и начине како га завести.
Да ова луцидна, перфектна комедија буде још разигранија, побринуће се Катарина Ранковић пијанисткиња и аудио визуелна уметница. Она ће наступити са својом ауторском музиком, компонованом специјално за ову прилику за клавир, глас и електронику.
