Југословенска кинотека наставља програм „1925. година на филму“, а за октобарски репертоар Александар Ердељановић је одабрао совјетског „Кројача из Торжока“ и америчку „Веселу удовицу“, који се приказују 11. октобра, као и француску драму „Дечја лица“ и совјетски „Штрајк“ – 12. октобра у сали „Макавејев“.
Смешну, романтичну комедију „Кројач из Торжока“ режирао је мајстор дореволуционарне кинематографије Јаков Протазанов по повратку у Совјетски Савез из емиграције у Француској. Тај филм је у доба Лењинове „нове економске политике“ наручен као реклама за државни лутријски зајам.
Главни лик Петја је кројач у радионици богате удовице, која је одлучила да се уда за свог радника. Купујући поклон за младу Петја неочекивано добија срећку која бива извучена на лутрији, али онда на чудан начин почне да прелази из једне руке у другу. Лишен свог богатства, Петја скоро изврши самоубиство, али на крају све долази на своје место.
Раскошна, добро упакована нема верзија оперете „Весела удовица“ Франца Лехара, у продукцији студија МГМ, вероватно је „најнормалнији“ филм редитеља Ериха фон Штрохајма, мада је и овде успео да убаци неке бизарне детаље. У фокусу је љубавни троугао – принц Данило и престолонаследник Мирко из имагинарне краљевине Монтебланко боре се за наклоност „луде“ девојке Сали О’Хара, коју су упознали на турнеји.
Због радње на двору „краља и господара Николе“ филм је забрањен у Краљевини СХС, али и у Италији, док историчар филма Дејвид А. Кук сматра да то дело „јасно рефлектује декаденцију Хабзбуршке империје на почетку 20. века“. Иначе, то је најкомерцијалнији филм Штрохајма, с приходом од пет милиона ондашњих долара.
Француско-швајцарска копродукција „Дечја лица“ у режији Жака Фејдера представља један од најнеобичнијих икада снимљених филмова о најмлађима, због третмана пуног дирљивости али и проницљивог разумевања.
Удовац с двоје деце, градоначелник малог места у Швајцарској, жени се удовицом Жаном, која има и своју ћерку. Његов син не може да прихвати чињеницу да му је мајка умрла, пркоси маћехи и нарочито њеној ћерки, изазива ситуације које могу имати трагичне последице. Срећом, Жанина благост, љубав и разумевање превладају и спрече најгоре. Познаваоци тврде да је ово дело и данас модерно.
Радња првог филма славног Сергеја Ејзенштајна „Штрајк“ дешава се у руском фабричком региону током царске тираније. Радници спремају штрајк, а управа убацује међу њих шпијуне и спољне агенте. У почетку влада узбуђење у радничким домаћинствима и на јавним местима где заједно развијају своје захтеве, али док штрајк траје и глад расте. Проблеме изазивају и провокатори, у савезу с полицијом и ватрогасцима. Војска на крају успева да ликвидира штрајкаче.
„Штрајк“ је замишљен као револуционарна увреда „буржоаском филму“. Нема уобичајену причу и драмске јунаке, већ прати револуционарне масе као покретачку силу историје. У виртуозној Ејзенштајновој монтажи изнедрени су нови поступци: изражајност крупног плана, упоредна монтажа, коришћена у метафоричке сврхе, “монтажа атракција“ и жестоки ритам у кадровима.
