Директор Кинеског филмског музеја Чен Џићианг и директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић потписали су 18. септембра у Београду Меморандум о сарадњи, а затим је у Кинотеци одржан округли сто у организацији Филмског центра Србије, на којем су учествовали чланови кинеске делегације и велики број српских филмских аутора и посленика, као и представници Министарства културе Србије.
На почеку скупа Пантелић је истакао да потписани Меморандум Кинотеци даје могућност за свеобухватну сарадњу са кинеским филмским институцијама која је започета прошле године, потписивањем Меморандума са Кинеским филмских архивом. Ови протоколи подразумевају узајамно чување и промовисање филмске баштине двеју земаља, размену филмских програма, као и учествовање у заједничким пројектима чији је циљ афирмација и промоција кинеског, односно српског филма.
Пантелић је најавио да ће 25. септембра у Кинотеци бити отворена велика изложба „112 година кинеског филма“, репрезентативна поставка која је до сада гостовала у САД, Швајцарској, Русији и Белорусији.
Уговор о сарадњи је 16. септембра потписао и Филмски центар Србије и то са Градским бироом Пекинга за издаваштво, штампу, филм, радио и телевизију. Директор ФЦС-а Бобан Јевтић рекао је да овај четворогодишњи уговор даје могућност копродукција, размене филмова на фестивалима и генералног унапређења односа у области филма.
Ивана Зечевић из Министарства културе Србије нагласила је да то министарство ставља ову билатералну сарадњу са Кином на врх агенде својих међународних активности.
Заменик директора Пекиншког бироа и начелник оделења за филм Ху Донг, директор Бироа задужен за радио и телевизију Хан Фангха и директор Пекиншке компаније за улагање и развој Жо Маофеј изразили су задовољство због упознавања са пријатељима у Србији који се баве филмом, те представили актуелно стање кинеске кинематографије, која је у великом успону.
Годишње се сними чак 700 филмова, уз све већу посету публике и самим тим зараде у биоскопима, те је Кина сада друго по величини филмско тржиште на свету (иза САД). Центар свега тога, истакли су гости, јесте Пекинг, у којем је највећа концентрација талената, у којем послује више од 4.000 компанија које се баве филмом и ради 1.400 биоскопских сала.
Захваљујући политици отворености, коју воде Влада НР Кине и управа Града Пекинга, све је више и међународних копродукција. Циљ копродукционих пројеката су филмови који ће истовремено бити квалитетни, пријемчиви за публику и остварити економску добит, објаснили су кинески филмски посленици.
Филмски центар Србије је већ обавио конкурс за филм са српско-кинеском тематиком и одабрао пројекте „Веверице“ Страхиње Млађеновића, „Кинески без муке“ Мирослава Момчиловића и „Чудотворац Горана Радовановића.
Члан комисије, филмски критичар и продуцент Ненад Дукић истакао је да је стигао велики број пријава и да су могли да предложе чак седам-осам пројеката који у потпуности задовољавају критеријуме кинеских партнера. То нису вештачке симбиозе српских и кинеских елемената већ озбиљни пројекти у синематичком смислу, оценио је Дукић.
Искусни аутор Мирослав Момчиловић рекао је да његов сценарио полази од истините приче о сусрету у ресторану између српског стонотениског аса и кинеске конобарице, која и сама игра стони тенис. Он је позива у клуб, она показује изузетан таленат и, у филмски надограђеној причи, постаје шампионка.
Млади Страхиња Млађеновић представио је свој пројекат као филм о сусрету двоје људи – Српкиње и Кинеза, који су обоје изгубили своје партнере, а упознају се у продавници кинеских народних рукотворина и откривају да су сродне душе. Идеја филма је да покаже како је уметност универзални систем комуникације који може да споји особе са два различита краја света.
„Чудотворац“ Горана Радовановића, према образложењу Комисије ФЦС-а, заснован је на истинитој причи која се плете око личности и делатности фудбалског тренера Боре Милутиновића, која има глобалну препознатљвост. Наративна структура филма сачињена је од три приче које се преплићу у различитим географским, историјским и културним контекстима повезујући карактере у Србији и НР Кини. Тритмент поседује веома добар потенцијал разраде и изградње изузетно комуникативног и аутентичног филма пријемчивог широкој циљној групи, те би могао да буде веома гледан и прихваћен у НР Кини и Србији, али и глобално.
Гости из Кине су објаснили да је за копродукције иста процедура као за снимање домаћег кинеског филма, почев од одобраванај пројекта од стране надлежних, затим склапања финансијске конструкције, преко избора екипе која ће радити до договора о подели зараде. Међутим, за кинеско-српске копродукције главни циљ је јачање сарадње и пријатељства, а добит је за сада у другом плану.
Ху Донг је подсетио на популарност у Кини партизанског филма Мост и рекао: „Хоћемо да направимо нови мост, да заједнички снимамо филмове. Дошли смо код вас са огромном надом да ћемо што пре почети конкретну сарадњу“.
У дискусији је учествовало више српских аутора, продуцената и других филмских посленика, а директор ФЦС истакао је да је ово почетак сарадње која треба да се одвија у више праваца.
Копродукције су важне, али ми смо заинтересовани и за размену филмова, њихову дистрибуцију ради упознавања публике, затим за размену телевизијских филмова и серија, као и за размену студената филмских академија и за редовне сусрете са кинеским филмским професионалцима, можда једном годишње у оквиру Феста. Ово је велика прилика за нас. Циљ округлог стола био је да се упознамо и сада треба радити, закључио је Бобан Јевтић.
