Мартовски број Кинотеке отвара текст о редитељу Серђу Леонеу, а уз биографије Ите Рине, Рејфа Фајнса, Миодрага Мргуда Радовановића, Вилијама Касла и других личности из света филма, читаоце очекују интервјуи с глумицом Џералдином Чаплин, директором ФЦС-а Бобаном Јевтићем, интервју из прошлости с Бруном Ганцом.
Пажњу привлаче и текстови „Бастер, Мичам и Мориси – Независност у Холивуду и ван Холивуда“, „Други светски рат – Филмски журнали у (и о) окупираној Југославији“, „Блиски сусрети с Маком“, фељтон Црни филм, приказ монографије о Небојши Глоговцу…
Фотографија Клинта Иствуда на насловној страни најављује циклус Великани светског филма који је посвећен италијанском редитељу Серђу Леонеу.
Хенри Фонда, Клаудија Кардинале, Серђо Леоне, Чарлс Бронсон и Џејсон Робардс на снимању филма „Било једном на Дивљем западу“
„У историји светске кинематографије име Серђа Леонеа остало је забележено као синоним за шпагети-вестерн, жанр који је он конституисао и потпуно обојио својим упечатљивим ауторским изразом“, пише Јован Марковић, подсећајући да је Леоне чак пет од својих седам филмова сместио у амбијент Дивљег запада.
Џералдина Чаплин у филму „Доктор Живаго“
Сандра Перовић је разговарала с глумицом Џералдином Чаплин о њеном богатом опусу од 160 филмова на енглеском, француском и шпанском језику, односу са славним родитељима Чарлијем Чаплином и Уном О’Нил, али и о сећању на давно снимање у Новом Саду и љубав с једним београдским студентом.
„Наставићу да снимам све док ми буду нудили улоге у филмовима које бих волела да видим. Не размишљам много о прошлости. Али ако бих баш морала да бацим поглед иза себе, онда бих издвојила Алтманов „Нешвил“, који често гледам јер ме засмејава. То је тако добар филм. Волим да гледам и „Змију у недрима“ Карлоса Сауре и „Rememeber My Name“ Алана Рудолфа. Има много филмова у којима сам играла и који ми се баш допадају“, изјавила је Џералдина Чаплин.
У тексту „Бастер, Мичам и Мориси – Независност у Холивуду и ван Холивуда“ Гаврило Петровић пише о судбини креативне независности кроз призму три документарна црно-бела филма приказана у Кинотеци у оквиру 47. Феста: „Фине девојке не остају на доручку“ у режији Бруса Вебера, „Три писма Полу Морисију“, који потписују Арманд Ровира и Саида Бензал и „Величанствени Бастер“ Питера Богдановича.
Програм Кинотеке Нема среда посвећен је првој европској филмској диви пониклој на овим просторима Ити Рини, о чијем животу и каријери пише Александар Ердељановић.
Бождар Марјановић текстом „Други светски рат – Филмски журнали у (и о) окупираној Југославији“ (први део) прати програм Документарни четвртак, који приказује немачке, мађарске и српске филмске журнале из поменутог периода.
Франсоаз Дорлеак и Жак Перин у филму „Госпођице из Рошфора“
У марту – Месецу Франкофоније директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић је у програм Мој избор уврстио нека од ремек дела француске кинематографије. У интервјуу за Кинотеку као свог миљеника издвојио је Клода Шаброла.
„Његови филмови су ми блиски како по темама тако и по прецизном стилу. Упоредио бих га с Балзаком, дакле то је аутор који кроз све своје филмове, а има их поприлично, покушава да схвати начин функционисања друштвеног механизма у свој његовој комплексности и наше место у њему. И то ради с пуно хумора, са стилом и топлином, али и уз дубоко разумевање људских нагона, страсти и дилема. Али од свих филмова с листе можда највише волим „Госпођице из Рошфора“, то је чист филмски хедонизам”, изјавио је Јевтић.
Ненад Беквалац у овом броју завршава фељтон Црни филм о пробоју великог броја талентованих афро-америчких филмских стваралаца 70-их година прошлог века, појави филмова с профитабилним афро-америчким глумцима 80-их све до прошлогодишњег блокбастера „Црни Пантер“, чији је успех на благајнама вратио блексплоатацијски жанр на филмску мапу.
У рубрици Са полица библиотеке представљена је монографија о Небојши Глоговцу ауторке Тајане Њежић, која истиче да је та књига плод настојања да се склопи скица за портрет импресивне уметничке и људске величине популарног и цењеног глумца. У засебна поглавља сврстани су есеји о његовим улогама, сећања колега и пријатеља, фактографија, а највећи део заузимају изјаве самог Глоговца из бројних интервјуа које је давао током плодне и, нажалост, прерано прекинуте каријере.
Жика Богдановић наставља „Сећања са постскриптумом“ и у овом броју пореди призоре из епске народне поезије („Женидба Краљевића Марка“) са онима у филму „Рашомон“ Акира Куросаве, те закључује да су Краљевић Марко, млетачки дужд и лик који је играо Тоширо Мифуне у одређеном смислу сабраћа.
Часопис доноси и портрет славног глумца редитеља и продуцента Рејфа Фајнса, који је на 47. Фесту примио награду Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности, уочи пројекције свог најновијег филма „Бела врана“, сниманог делом у Београду.
Поводом недавне смрти једног од највећих глумаца немачког говорног подручја Бруна Ганца Кинотека преноси интервју који су с њим водили Динко Туцаковић и Драган Јеличић за часопис Студио, током боравка Ганца у Београду на снимању улоге Езре Паунда у мини те-ве серији о Хемингвеју (1989).
У рубрици In memoriam Маријана Терзин Стојчић пише о српском глумцу Миодрагу Мргуду Радовановићу, а у рубрици Трагови на филму сарадници Кинотеке подсећају на опус Алберта Финија, Јонаса Мекаса, Мјуријел Павлов, Џули Адамс и Мишела Леграна.
Рубрика Из личног угла доноси текст Слободана Аранђеловића „Блиски сусрети с Маком“. Сећајући се различитих контаката с редитељем Душаном Макавејевом од краја 50-их све до 2013. године, као и разговора о њему с познатим синеастима из света, Аранђеловић наводи као најбољу дефиницију речи редитеља Џошуе Опенхајмера, иначе Маковог студента: „Душан Макавејев је апсолутни геније“.
Кинотека ће бити домаћин манифестације Чехов фест, а часопис тим поводом објављује текст Питера Тедешија „Уметничка техника Мајкла Чехова и његова улога на филму“.
Уз програм Шок коридор представља, који је посвећен Вилијаму Каслу, Ненад Беквалац пише о америчком редитељу и продуценту који је највећи успех у каријери и највећи допринос хорор жанру постигао као продуцент „Розмерине бебе“ (1968), а „данас је познатији по триковима и разним смицалицама које је користио да би промовисао своје филмове него по њиховом квалитету“, али је ипак неоспоран његов утуцај на друге култне ауторе, од Џона Вотерса, преко Веса Крејвена и Џоа Дантеа до Квентина Тарантина.
У рубрици Сећање на… о глумици Дини Рутић пише Јелена Миленковић, а о редитељу Стенлију Донену – Ђорђе Зеленовић.
Богато илустровани часопис редовно објављује и комплетан месечни репертоар Кинотеке.
