Јунски програм Југословенске кинотеке већ традиционално обележава Фестивал нитратног филма, који се ове године одржава 27. пут. Публику очекују и ретроспективе глумице Тање Бошковић, великана светског филма Акире Куросаве и Луиса Буњуела, као и хрватског композитора Алфија Кабиља, али и нова дигитална рестаурација у оквиру пројекта А1 Кинотека, а то је „Кошава“ (1974) Драгослава Лазића.
Програм Сећање на… посвећен је недавно преминулим редитељима Роберту Бентону и Теду Кочефу, глумцу Валу Килмеру и редитељу и композитору Арсенију Арси Јовановићу. Ту су и циклус „Лето“, програм „Шок коридор“ и друге пројекције, а Кинотека ће бити и домаћин Ревије стваралаштва деце и омладине Србије.
У сали „Макавејев“ 2. јуна приказује се играни филм „Време леопарда“ (1985) Здравка Велимировића, на 40 година од премијере тог остварења снимљеног у Африци, с глумцима и натуршчицима и црне и беле пути, у југословенско-мозамбичкој копродукцији. Током јуна навршава се пола века од победе Мозамбика у борби за независност те земље од португалске колонијалне власти, што је и тема овог филма.
Од 3. до 5. јуна на програму су разноврсни страни и домаћи филмови који третирају тему лета, сваки на свој начин. То су француски класик „Излет“ (1936) Жана Реноара, шведски „Лето са Моником“ (1953) Ингмара Бергмана, турски „Одсјај љубави“ Метина Ерксана, добитника Златног медведа у Берлину, совјетски „Нежност“ (1967) узбекистанског аутора Ељора Ишмухамедова, као и два “морска” филма југословенске продукције „Лито виловито“ (1964) Обрада Глушчевића и „Црни бисери“ (1958) Томе Јанића.
На Дан Кинотеке 6. јуна традиционално почиње Фестивал нитратног филма. За свечано отварање 27. издања одабран је спектакл “Кенигсмарк” (1923) Леонса Переа, о интригама у једном имагинарном краљевству, у којем је прву улогу на француском филму остварио европски глумац српског порекла Светислав Иван Петровић. До 17. јуна на програму је близу 50 филмова из 23 земље Европе, Азије, Северне и Јужне Америке, а међу њима ране бурлеске Станлија и Олија (1927-1928), документарац „Индија“ (1958) Роберта Роселинија, класични кримић „Симфонија масакра“ (1964) Жака Дереја…, као и архивски снимци Србије и Југославије из програма „Други о нама“.
Поводом 150. годишњице устанка у Херцеговини 18. јуна биће приказана „Невесињска пушка, или похвала побијеђеном војводи“ (1963) у режији Живорада Жике Митровића. У тој ратној драми играли су Миха Балох, Јован Милићевић, Петар Прличко.
Кинотека ће 19. и 20. јуна обележити 40, односно 30 година од како је редитељ Емир Кустурица освојио две своје Златне палме на фестивалу у Кану, пројекцијама његових чувених филмова „Отац на службеном путу“ (1985) и „Подземље“ (1995).
Поводом 115 година од рођења славног јапанског редитеља и сценаристе Акире Куросаве (1910-1998) приређена је рестроспектива, на којој ће од 20. до 24. јуна моћи да се види десет остварења тог великана светског филма. Циклус отвара славно дело „Рашомон“ (1950), награђено Златним лавом у Венецији, с популарним глумцем Тоширом Мифунеом. Следе „Крвави престо“ (1957), „Додес’ка-ден“ (1974) и други јапански филмови, а последњег дана совјетско-јапански „Дерсу Узала“ (1975) и јапанско-амерички „Кагемуша“ (1980), који је Куросави донео Златну палму у Кану.
Програм Сећање на… од 25. до 27. јуна посвећен је недавно преминулом америчком редитељу и сценаристи Роберту Бентону (1932-2025). Међу шест филмова одабраних из његовог опуса налазе се савремена драма о разводу брака „Крамер против Крамера“ (1979), за коју је Бентон добио два Оскара – за режију и сценарио, а Оскари су припали и глумцима Дастину Хофману и Мерил Стрип, као и драма „Места у срцу“ (1984), која је Бентону донела још једног Оскара за сценарио, а глумици Сели Филд Оскара за улогу удовице која покушава да спасе фарму у доба Велике депресије 30-их година у САД.
На Видовдан 28. јуна биће приказани документарни филм „Прослава 550. годишњице Косовске битке“ (1939) у режији Косте Новаковића и играни филм „Бој на Косову“ (1989) Здравка Шотре.
У оквиру пројекта А1 Кинотека дигитално је рестаурисан филма „Кошава“ (1974) редитеља Драгослава Лазића. Нова копија биће приказана на две бесплатне пројекције 29. јуна, од 18 и 20.30 часова. У драми о двојици гастарбајтера – повратника и једној младој жени, самохраној мајци, према сценарију Милана Милићевића Ланга и у продукцији „Центар филма“, играли су Беким Фехмију, Бата Живојиновић и Тања Бошковић.
Пре 90 година рођен је славни грчки редитељ Тео Ангелопулос (1935-2012), један од првих добитника Златног печата Југословенске кинотеке. У сали „Макавејев“ 30. јуна биће приказане две његове филмске драме – „Прах времена“ (2008), снимљен у копродукцији Грчке и више европских земаља, као и „Одисејев поглед“ (1995), у чијој је копродукцији учествовала и тадашња СР Југославија.
У сали Кинотеке у Косовској улици стални програм Шок коридор 2. и 3. јуна представља италијанског редитеља Ламберта Баву. Љубитељи хорора видеће неке од његових најпознатијих филмова, као што су „Демони“ (1985) и „Демони 2“ (1986).
Програм Сећање на… од 4. до 7. јуна посвећен је недавно преминулом америчком глумцу Валу Килмеру (1959-2025). Из његовог богатог опуса одабрано је осам филмова, почев од дебитантског „Строго поверљиво“ (1984). Ту пародију на крими и шпијунске трилере заједно су режирали Џим Абрахамс, Дејвид Закер и Џери Закер. Следе епска авантура и фантазија „Вилоу“ (1988) Рона Хауарда, „Дорс“ (1991) Оливера Стоуна, где је Вал Килмер оживео лик вође тог рок бенда – Џима Морисона, вестерн „Тумстоун“ (1993) Џорџа Пана Косматоса, у којем је играо Дока Холидеја…
За 8. јун најављена су два филма некадашњег босанског редитеља Мирзе Идризовића, оба у жанру драме – „Рам за слику моје драге“ (1968) и „Мирис дуња“ (1982).
Циклус филмова глумице Тање Бошковић почиње 9. јуна у сали у Косовској улици. Програм отварају два изузетна остварења – „Окупација у 26 слика“ (1978) Лордана Зафрановића и „Мајстори, мајстори!“ (1980) Горана Марковића. До 12. јуна биће приказани и „Балкан експрес“ (1983) Бранка Балетића, у којем је креирала своју најпознатију улогу Лили, „Манифесто“ (1988) Душана Макавејева и други.
Поводом 125 година од рођења Луиса Буњуела (1990-1983), награђиваног и контроверзног филмског ствараоца, једног од најистакнутијих представника надреализма, који је радио у родној Шпанији, као и у Мексику, Француској и Америци, приређен је циклус његових најпознатијих филмова, од 13. до 19. јуна. Програм отварају шокантни краткометражни „Андалузијски пас“ (1929) и дугометражни деби, црна комедија „Златно доба“ (1930). У овај избор укључени су филмови за које је Буњуел добио Златну палму у Кану – „Виридијана“ (1961) и Златног лава у Венецији – „Лепотица дана“ (1967), као и номиновани за Оскара у категорији сценарио – „Дискретни шарм буржоазије“ (1972) и „Тај мрачни предмет жеља“ (1977).
У програму Сећање на… од 19. до 23. јуна биће приказано девет филмова за које је музику радио хрватски композитор Алфи Кабиљо (1935-2025). Већи део свог опуса остварио је у оквиру југословенске продукције, тако да су на програму „Новинар“ (1979) Фадила Хаџића, с Радетом Шербеџијом у главној улози, „Пад Италије“ (1981) и „Ујед анђела“ (1984) Лордана Зафрановића и други, а из новијег периода „Нека остане међу нама“ (2010) Рајка Грлића, у копродукцији Хрватске, Србије, Словеније и Француске.
Српски редитељ, сценариста, композитор и преводилац Арсеније Арса Јовановић (1932- 2025) преминуо је прошлог месеца. У знак сећања на њега 24. јуна се приказују филм „Песма“ (1961), који је режирао заједно с Радошем Новаковићем и амерички филм „Дрво живота“ (2011) Теренса Малика, у којем се, као и у неким другим филмовима тог чувеног редитеља, може чути музика коју је компоновао Арса Јовановић.
Кинотека је од 25. до 29. јуна домаћин Ревије стваралаштва деце и омладине Србије. Програм ће бити објављен накнадно.
Још један програм Сећање на… 29. и 30 јуна одаје пошту канадском редитељу Теду Кочефу, који је радио и у Великој Британији, Аустралији и САД. На програму су четири његова америчка филма, међу којима је најпознатији „Рамбо“ (1982), са Силвестером Сталонеом у насловној улози.
