Југословенска кинотека укључила се и ове године у Ноћ музеја, понудивши публици поред сталне поставке нову изложбу „Оливера Марковић изблиза“ ауторке др Миље Стијовић.
Звездана каријера вољене и поштоване глумице Оливере Марковић (1925-2011) представљена је кроз фотографије, плакате, цитате, уз филмске инсерте и музику са плоча. Изложба у фоајеу зграде у Узун Мирковој улици трајаће до краја августа.
Поред фотографија многобројних ликова које је тумачила једна од највећих дива српског глумишта 20. века, пажњу привлаче филмски плакати. За ову прилику одабрано их је 12, од којих је пет оригиналних, из богате колекције Кинотеке.
У једној витрини изложене су сингл плоче са шлагерима које је певала Оливера Марковић, а поред је кабинет грамофон „His Masters Voice“ из збирке техничких предмета Кинотеке.
Ту је и њена кутија за накит, позајмљена из Народног позоришта. Кутију је позоришту поклонио њен син, редитељ Горан Марковић.
„Основна идеја била је да прикажемо комплетну делатност Оливере Марковић, тако да је наша изложба конципирана у четири целине. После њене смрти кустос Музеја позоришне уметности Мирјана Одавић направила је изложбу у којој се фокусирала на њену позоришну каријеру. А како је Кинотека кућа филма хтели смо да прикажемо и њен рад на филму, на телевизији, а такође њен глас који је био изузетан“, каже историчарка уметности Миља Стијовић.
Поставка укључује три видеа који се непрестано емитују – о филмском, телевизијском и позоришном стваралаштву Оливере Марковић, као и аудио снимке са њеним песмама.
„Посебно сам поносна што смо успели са дизајнерима да направимо временску линију која означава упечатљиве године из њеног живота и уметничке игре, која је веома богата. Трудили смо се да све буде двојезично“, додаје ауторка изложбе и наводи да је представљена комплетна филмографија, затим листа позоришних улога коју је Кинотека добила од Мирјане Одавић, а текстуално су представљене бројне награде које је освојила Оливера Марковић.
Дизајн изложбе креирали су Вук Попадић и Мирослава Вуковић из „Синергија дизајна“ .
Уметница раскошног дара Оливера Марковић није имала фах, играла је најразноврсније улоге, дајући свакој од њих печат своје природе, а како је сама говорила „највише је, и најбоље, играла жене од крви и меса, праве жене“.
„Те улоге су ми лежале и највише сам их волела“, изјавила је једном приликом добитница две награде за животно дело – „Славица“ (касније преименована у „Павле Вуисић“) у области филма и Добричин прстен у области позоришта.
Освојила је и две Златне арене у Пули – 1964. за улогу Марије у филму „Службени положај“ Фадила Хаџића и 1983. за недољиву епизодну улогу Тетке у „Балкан експресу“ Бранка Балетића.
Славни пољски редитељ Анджеј Вајда ангажовао ју је за „Сибирску леди Магбет“ , а посебно поглавље у њеном филмском опусу представљују улоге у филмовима које је режирао њен син Горан Марковић – „Национална класа“, „Мајстори, мајстори“, „Вариола вера“, „Сабирни центар“ …
