Ретроспектива филмова изузетног, али донекле заборављеног редитеља Војислава Кокана Ракоњца (1935-1969) биће одржана у Југословенској кинотеци од 14. до 21. септембра и пружити ретку прилику да се у континуитету сагледа готово цео његов опус, прекинут прераном смрћу – свих шест дугометражних играних филмова, уз два омнибуса и један краткометражни играни филм.
Цикус поводом 90 година од његовог рођења на програму је у сали Кинотеке у Косовској улици. Све пројекције почињу у 17.30 часова.
Рођен у Струги, а преминуо у Београду, где је дошао на студије на Филозофском факултету, Ракоњац је у филм ушао као један од оснивача чувеног Кино клуба Београд, стецишта младих талената и заљубљеника у седму уметност. Међу њима су били Живојин Павловић и Марко Бабац, с којима је снимио два омнибуса – „Капи, воде, ратници“ (1962) и „Град“ (1963).
У првом од њих, ратној драми којом и започиње циклус у Кинотеци, режирао је сегмент „Капи“, а у другом, на тему отуђености у савременом урбаном свету, сегмент „Љубав“. Познато је да је „Град“ био једини судски забрањен филм у социјалистичкој Југославији, али су и сви остали филмови Кокана Ракоњца у то доба „црног таласа“ скрајнути, односно нису имали праву биоскопску дистрибуцију.
За 16. септембар најављен је његов дугометражни деби „Издајник“ (1964), психолошка студија хероја који је под мукама Гестапоа одао другове и коме након тога властита смрт делује као спас. Главну улогу играо је Данило Бата Стојковић.
Следи „Клаксон“ (1965), који је Кинотека дигитално рестаурисала у оквиру европског пројекта Сезона филмских класика. Милена Дравић, Беким Фехмију и други играли су ликове који су отуђени, уморни од цивилизације, али чак ни током одмора на планини не успевају да остваре искрени међуљудски контакт.
Програм 18. септембра настављају кратки играни филм „Поподне једног пауна“ (1966) и драма „Немирни“ (1967), о потери за девојком осумњиченом да је возила украдена кола у којима су, у саобраћајној несрећи, погинули њени млади другови. Та улога је Милени Дравић донела награду за најбољу глумицу на фестивалу у Пули.
Наредног дана на репертоару је „Дивље семе“ (1967), драма из сеоске средине о зликовцу и убици кога игра Љуба Тадић, а његову неверну љубавницу Јелена Жигон.
Последња два филма Ракоњац је снимио према сценаријима књижевника Бранимира Шћепановића. Драма „Пре истине“ (1968) приказује сусрет два човека (играју их Бранко Плеша и Љуба Тадић) у џез клубу, 20 година после рата у којем је један био на нишану другог. У новом добу њихове позиције у друштву нису какве би се очекивале.
У драми „Зазидани“ (1969) Љуба Тадић и Данило Бата Стојковић играју осуђеника и затворског чувара који развијају необичан, близак однос.
Ракоњац је такође писао сценарија, монтирао, често сам и снимао своја краткометражна остварења, уводећи модеран филмски језик у домаћу кинематографију.
Према оценама познавалаца, његови су филмови били субверзивни, својом провокативношћу, критиком и разоткривањем лажних завеса овдашњег друштва и система и данас би могли бити ‘неподобни’. Као даровит и ангажован стваралац слободног ума, који посматра поробљени свет и људске душе, борио се својом уметношћу за друштво које ће имати више свести и критичку дистанцу према систему.
