Југословенска кинотека ће обележити значајан јубилеј – 80 година од ослобођења Београда у Другом светском рату пројекцијом једног играног и два документарна филма о том историјском догађају. Програм почиње у недељу 20. октобра у 15.30 часова у сали „Макавејев“, а улаз је слободан.
Прво ће бити приказана југословенско-совјетска копродукција „Проверено нема мина“ (1965), у режији Здравка Велимировић и Јурија Лисенка. Та ратна акциона драма заснована је на истинитој причи. Док на улицама Београда већ почиње славље, специјална чета црвеноармејаца и партизана улази у мрежу подземних тунела да отклони последњу опасност, јер је немачки окупатор приликом повлачења оставио диверзантску групу и експлозив у лагумима Калемегдана. Главне улоге су играли Олга Лисенко и Бранко Плеша.
Следи совјетски документарни запис „Београд – ослобођење“ (1944), односно филмски журнал од 14 минута „Специјални фронтовски извешта број 9“, који је режирао Леонид Варламов. Како у октобарском издању часописа „Кинотека“ пише Александар Ердељановић, храбри совјетски ратни филмски репортери забележили су пут партизана и црвеноармејаца од борби на Авали, преко Чукарице, Карађорђевог парка, Славије, Теразија, до коначне победе и параде ослободилаца кроз центар града, народни митинг код Вуковог споменика и сахрану погинулих совјетских војника на Тргу Републике.
Део тог материјала искоришћен је и у првом српском поратном документарном филму „Београд“ (1945) Николе Поповића, којим се завршава програм Кинотеке посвећен 20. октобру 1944. године.
ФИЛМСКИ МАТЕРИЈАЛИ О ОСЛОБОЂЕЊУ СРБИЈЕ И БЕОГРАДА[1]
Датумом оснивања Филмске секције Србије сматра се 16. јул 1944. године, када је одлучено да се при Главном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Србије оснује Пропагандни одсек, чији су део биле Филмска и Фото секција. До почетка борби за ослобођење Београда тим секцијама је руководио касније истакнути редитељ Радош Новаковић, кога су потом заменили Манојло Бојковски, Јосип Зидар и најзад, Милосав Ђурић Ера. По уласку партизанских одреда у Србију у августу, Филмска секција је покренула организовање кинематографских активности које су започете у септембру, по ослобођењу Прокупља и Куршумлије, а сводиле су се углавном на приказивачку делатност. Секција се преселила у Ниш по његовом ослобођењу 14. октобра, када су почела и прва филмска снимања, за која је најзаслужнији предратни нишки фотограф и филмски сниматељ Ђорђе Васиљевић. Између осталих, он је снимио и кратке сторије о ослобођењу Ниша, сахрани палих совјетских официра, као и први збор у ослобођеном Нишу. Неки наводи говоре да је Прославу ослобођења Ниша снимао и познати предратни фотограф Мирољуб Стошић, камером „Лимијер” из 1896. године, и исте вечери озвучени филм приказао становништву у градском биоскопу, али за ту тврдњу нема ваљаних доказа. По свему судећи, после овога све до почетка 1945. године и снимања на Сремском фронту није било ниједног снимања домаћих сниматеља на територији Србије, пре свега због недостатка филмске траке. Да велики историјски догађаји остану вечно забележени, побринули су се совјетски ратни филмски репортери који су још пре уласка Црвене армије у Србију падобранима спуштени на партизанску територију. Тој првој групи сниматеља припадали су Владимир Јешурин, Виктор Муромцев и Соломон Коган, који су од лета 1944. године пратили пут партизанских јединица од Црне Горе, преко Србије и ослобођеног Београда, све до Словеније и ослобођења Трста у мају 1945, где је Муромцев и погинуо. Филмски материјали Јешурина и Муромцева сједињени у сторији Са кино-апаратом по Југославији били су део совјетског кино-журнала Новости дана број 9 из 1944. године, чију је режију потписао славни Всеволод Пудовкин. Највреднији материјал на коме је забележена целокупна „Београдска операција” у октобру 1944. године јесте совјетски четрнаестоминутни Специјални фронтовски извештај број 9 под називом Београд, који је режирао Леонид Варламов.
Основу за овај филм представљали су бриљантни кадрови борби које су снимили главни сниматељ Владимир Јешурин и група оператера, Грачев, Коган, Петров, Рогачевски, Стојановски и Чикноверов, под координацијом начелника фронтовске кино-групе Кацмана. Ова безмерно храбра екипа сниматеља из јединица Трећег украјинског фронта забележила је заједнички пут партизана и црвеноармејаца, од борби на Авали, преко Чукарице, Карађорђевог парка, Славије, Теразија, до коначне победе и велике параде ослободилаца кроз центар града, величанствени митинг код Вуковог споменика и сахрану погинулих совјетских војника на Тргу републике. На њиховим тракама су заувек сачувана срећна лица хиљада Београђана, али и њихов бес и огорчење приликом спровођења заробљених Немаца и домаћих издајника. Добар део ових материјала укључен је у совјетски дугометражни документарни филм Југославија из 1945. године, у режији Леонида Варламова, затим у први српски поратни документарни филм Београд из 1945. године Николе Поповића, као и у низ каснијих филмова који су се бавили херојским ослобођењем Београда октобра 1944. године.
Александар Саша Ердељановић
[1] Завршни део текста „Ослобођење Београда од 11. до 22. октобра 1944. године – оком филмске камере“ објављеног у 94. броју часописа „Кинотека“, октобар 2024.
