Југословенска кинотека не прави летњу паузу, па публика током јула може да ужива у климатизованој сали новог здања у Узун Мирковој улици гледајући циклус Пулски победници.
Фестивал у Пули деценијама је био највећа такмичарска смотра југословенског играног филма. Овом приликом одабрана су остварења која су награђивана у Арени у Пули – од комедије “Поп Ћира и поп Спира” (1957) у режији Соје Јовановић до “Балканског шпијуна” (1984) Душана Ковачевића.
Старији гледаоци моћи ће да се подсете, а млађи да се упознају са делима најзначајњих аутора из различитих екс-ју средина. Међу њима су Вељко Булајић, Бранко Бауер, Фадил Хаџић, Александар Саша Петровић, Ватрослав Мимица, Живојин Павловић, Крсто Папић, Лордан Зафрановић, Карољ Вичек, Срђан Карановић…
Ова својеврсна антологија у Кинотеци обухвата и “Х-8…” (1958) Николе Танхофера, Булајићеве филмове “Влак без возног реда” (1959), “Узаврели град” (1961) и “Козара” (1962), затим “Девети круг” (1960) и “Балада о труби и облаку” (1961) Франца Штиглица, “Лицем у лице” (1963) и “Зимовање у Јакобсфелду” (1975) Бранка Бауера, “Службени положај” (1964) Фадила Хаџића, омнибус “Три” (1965) и “Скупљачи перја” (1967) Саше Петровића, три филма Ватрослава Мимице – “Прометеј с отока Вишевице” (1964), “Понедељак или уторак” (1966) и “Догађај” (1969).
Неда Спасојевић, Драган Николић и Живојин Павловић на снимању филма „Кад будем мртав и бео“ 1967. године.
Ту су и три филма Жике Павловића – “Кад будем мртав и бео” (1967), “Црвено класје” (1971) и “Задах тела” (1983), као и два филма Лордана Зафрановића – “Окупација у 26 слика” (1978) и “Пад Италије” (1981).
Биће приказане и “Лисице” (1970) Крсте Папића, “Вук самотњак” (1972) Обрада Глушчевића, “Сутјеска” (1973) Стипе Делића, “Бомбаши” (1973) Предрага Голубовића, “Ужичка Република” (1974) Жике Митровића, “Идеалиста” (1976) Игора Претнара, “Акција Стадион” (1977) Душана Вукотића, “Трофеј” (1979) Кароља Вичека и “Петријин венац” (1980) Срђана Карановића.
Кроз овај циклус публика ће се поново срести са плејадом глумаца и изузетним ролама Данила Бате Стојковића, Бекима Фехмиуа, Бате Живојиновића, Драгана Николића и других, који нажалост нису више међу нама, али и са улогама и даље присутних дива Милене Дравић, Мирјане Карановић…
Фестивал југословенског играног филма трајао је до 1990. године. После распада СФРЈ у Пули је промењен концепт у Фестивал хрватског филма, а од 2001. године добио је међународни карактер, укључујући и продукције и копродукције из региона.
