Манифестација Дани норвешког филма – омаж Ањи Брејен отворена је у Свечаној сали Југословенске кинотеке 11. октобра, у присуству ауторке, као и Јана Ерика Холста, који је дуго година био задужен за међународну сарадњу у Норвешком филмском институту.
Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић поздравио је званице и публику и захвалио норвешком амбасадору Арнеу Санесу Бјернстаду на изузетној помоћи у реализацији ове манифестације.
“Ми већ дужи низ година захваљујући сарадњи са Норвешким филмским институтом имамо редовно бар један од класика норвешке кинематографије у оквиру нашег Фестивала нитратног филма, а господин Јан Ерик Холст је не само драги гост већ и пријатељ Југословенске кинотеке. Сада имамо прилику да видимо дугометражне игране филмове и селекцију кратких филмова истакнуте савремене ауторке Ање Брејен”, рекао је Вујовић.
Он је најавио да ће гошћа 12. и 13. октобра од 20 сати одржати мастер клас, а улаз је слободан тако да ће сви заинтересовани моћи да чују занимљиве приче о филмовима и о њеном раду. Такође, вечерње пројекције у та два дана биће бесплатне.
Јан Ерик Холст напоменуо је да Ања Брејен и он већ дуго година путују заједно. “Били смо на многим фестивалима и представљали њену уметност. Драго нам је што смо сада добили прилику да будемо и гости Југословенске кинотеке у овом дивном здању”, рекао је он.
За почетак програма одабран је њен филм „Супруге“, а Холст је подсетио да је то остварење када се појавило 1975. године изазвало велику сензацију, како у Норвешкој тако и у иностранству.
Ања Брејен је изјавила да је врло захвална и да јој је драго што је добила прилику да гостује у Југословенској кинотеци. Поводом настанка филма „Супруге“ испричала је да је претходно са групом уметника радила представу у Националном театру у Ослу “Девојачки закон”.
“То је имало везе са “Законом Јантеа”, такозваним законом малограђанштине, врло познатим у Скандинавији. У то време у Скандинавији су биле узавреле дебате о женском питању. Ми смо комад написан заједно са глумцима и глумицама играли и у школама, у различитим институцијама, а други чин је била дискусија. После премијере гледала сам у биоскопу по други пут филм Џона Касаветеса „Мужеви“, о три пријатеља који се након сахране четвртог одају пијанству које траје неколико дана, а онда се враћају кући са грижом савести. Помислила сам: да су ти ликови три жене оне би такође имале грижу савести, али не на крају већ од првог дана и да би то била добра комедија”, испричала је она.
Рођена у Ослу 1940. године, Ања Брејен је једна од најпознатијих норвешких редитељки. Дипломирала је на Институту за напредне филмске студије у Паризу. Написала је више сценарија, бавила се документарним филмом, продукцијом и била асистент другим редитељима.
Заједно са Вибеке Локеберг и Лаили Микелсен помогла је да се успостави женски рукопис у Новом таласу норвешког филма, трагајући за новим формама феминистичког изражавања.
Дебитовала је 1967. кратким филмом „Одрастање“, следећи кратки „17. мај – Филм о ритуалима“ награђен је на фестивалу у Оберхаузену, а њен први дугометражни филм „Силовање“ (1971) освојио је признање у Кану.
Филм „Супруге“ доживео је успех на међународном нивоу и, према мишљењу критичара, покренуо је њену редитељску каријеру. Радња прати сусрет три жене које су уморне од свакодневних живота домаћица и које заједно проводе неколико дана далеко од својих домова, разговарају о својим проблемима, осећањима, женствености и сексу. Три главне глумице које су импровизовале – Ен Мари Отерсен, Катја Медбе и Фродис Арманд такође су и коауторке, а Ања Брејен је користила своје документаристичко искуство како би створила аутентично авангардно дело препуно хумора, ироније и беса. Овај филм је имао наставак: „Супруге – десет година касније“ (1985), који ће такође бити приказан у Кинотеци, а снимила је и „Супруге ИИИ“ (1996).
На програму је и један од њених најпознатијих филмова „Лов на вештице“ (1981), својеврсна оптужба норвешког патријархалног друштва.
