На Дан Југословенске кинотеке 6. јуна у сали „Макавејев“ традиционално ће бити отворен Фестивал нитратног филма – Нитрат 27, док ће Златни печат за изузетан допринос филмској уметности, који је ове године додељен славној глумици Татјани Тањи Бошковић, свечано бити уручен 9. јуна, најавио је на конференцији за новинаре 4. јуна директор Кинотеке Југослав Пантелић.
„Обележавамо 76 година рада ове куће. То је бројка која обавезује, а и чини нас срећним што већ толико дуго чувамо, откривамо и приказујемо вредне филмове и трудимо се да збирку Кинотеке чинимо богатијом – за нас и оне који ће доћи после нас“, изјавио је Пантелић, те сумирао резултате између два „рођендана“, а и најавио неке планове.
Што се тиче Златног печата, уручење је због обавеза Тање Бошковић померено са уобичајеног 6. јуна на 9. јун у подне, такође у сали „Макавејев“. Тада ће премијерно бити приказан филм „Кошава“ (1974) Драгослава Лазића, у којем је одиграла своју прву главну улогу, а који је управо дигитално рестаурисан у оквиру пројекта А1 Кинотека. Поводом ове награде биће приказана ретроспектива филмова Тање Бошковић од 9. до 12. јуна у сали Кинотеке у Косовској улици.
Пантелић је истакао да ће 27. издање Фестивала нитратног филма, од 6. до 17. јуна, поново „учинити београдску публику привилегованом да завири у шкриње које чувају филмска блага из прошлости из готово целог света“.
У редовном програму Кинотеке, како је подсетио, ову годину обележава посвета Живораду Жики Митровићу, поводом 20. годишњице смрти најплоднијег редитеља југословенске и српске кинематографије, познатог по жанру „партизанског вестерна“, али и по неким од првих домаћих кримића. Почетком године приказан је његов дигитално рестаурисани филм, у оквиру пројекта А1 Кинотека, „Убиство на подмукао и свиреп начин и из ниских побуда“ (1969), а за крај године планира се дигитална рестаурација његовог филма „Нож“ (1967), у оквиру европског пројекта „Сезона филмских класика“. На Фестивалу нитратног филма 7. јуна учествује Митровићева „Мис Стон“ (1958), која је била први македонски филм у боји, а нова копија добијена је из Кинотеке у Скопљу, док ће 18. јуна бити приказана и „Невесињска пушка“ (1963), са копије добијене од Хрватског државног архива. Том пројекцијом обележава се 150 година од устанка народа у Херцеговини против отоманске власти.
Као врло значајну активност Пантелић је навео пројекат А1 Кинотека, који је започет 2017. године и стигао до 39. наслова – поменуте „Кошаве“, а у протеклих годну дана дигитално су рестаурисани и „Сабирни центар“ Горана Марковића, „Шест дана јуна“ Динка Туцаковића, „Вирџина“ Срђана Карановића и „Жута“ Владимира Тадеја.
Поред тога, Кинотека је дигитално рестаурисала документарни филм „Крунисање краља Петра I Карађорђевића“ (1904), поводом 120 година од снимања тог првог филма на тлу Србије.
У иностраном програму, како је рекао Пантелић, Кинотека је почела да поклања значајнију пажњу малим кинематографијама. Тако је већ приказан циклус „Африка кроз жанрове“, који је наишао на добар одзив публике, а наставиће се са филмовима из Азије и Латинске Америке.
Од претходног „рођендана“ до сада Кинотека се може похвалити, између осталог, изложбом о великану нашег глумишта Данилу Бати Стојковићу и отварањем легата изузетног композитора филмске музике Зорана Симјановића. У плану за јесен су изложба поводом 125. годишњице рођења краљице Марије Карађорђевић, која је врло заступљена на документарним снимцима које чува Кинотека, као и отварање легата истакнутог редитеља Александра Саше Петровића, јер су коначно решена правна питања наследства, а потом и легата чувене глумице Неде Арнерић.
Позитиван салдо бележи и специјализовани месечни часопис „Кинотека“, покренут 2017. године, који је овог пролећа објавио свој 100. број, рекао је Пантелић.
Заменица директора и уредница програма Ксенија Зеленовић најавила је да ће јунски репертоар, поред Нитрата 27, обележити ретроспективе неких од најзначајнијих светских редитеља – Акире Куросаве и Луиса Буњуела, затим поменута ретроспектива Тање Бошковић, циклус филмова за које је музику писао недавно преминули хрватски и југословенски композиор Алфи Кабиљо, пројекције „Оца на службеном путу“ и „Подземља“ Емира Кустурице поводом 40, односно 30 година од освајања Златних палми у Кану, док ће у циклусу истакнутих редитеља из региона бити приказани филмови Мирзе Идризовића.
Почетком јула публику очекује обиман циклус редитеља Орсона Велса, са 14 остварења тог великана светског филма, а 15. јула почиње да ради А1 Кинотека летњи биоскоп, на кровној тераси Дома војске Србије. Ксенија Зеленовић је истакла да ће се све до краја августа под ведрим небом приказивати чак 48 одабраних филмова – 20 домаћих рестаурисаних, седам класика и 21 филм савремене светске продукције. Истовремено, за пројекције у сали Кинотеке припремљен је тематски програм под радним насловом „Заљуби се“.
У септембру излази 40. наслов у пројекту А1 Кинотека, али се још не открива о ком филму је реч. За јесен су у плану циклуси Грете Гарбо, Боштјана Хладника, Рудолфа Валентина, Билија Вајлдера, Монтгомерија Клифта, Лени Рифенштал, Петра Прличка и Фрица Ланга.
Покретач Фестивала нитратног филма, уметнички директор и селектор Александар Саша Ердељановић најавио је за 27. издање – 45 филмова из 23 националне кинематографије, који су набављени у сарадњи са 37 кинотека, архива и сродних институција, а присуствоваће 35 гостију из 17 земаља.
„Идеја је, као и увек, да се прикажу врхунски филмови, затим они који никада нису играли код нас или бар не у последњх 70 година, а мислим да је таквих у овогодишњем програму скоро 80 посто. Такође, филмови који су скоро откривени. Има их неколико у овој селекцији. Ту су и филмови који су састављени из више копија, тако да сада највише личе на то какви су били оригинали“, рекао је Ердељановић.
За свечано отварање одабран је играни спектакл из епохе развијеног немог филма “Кенигсмарк” (1923) Леонса Переа, о интригама у једном имагинарном краљевству, у којем је прву улогу на француском филму остварио значајни европски глумац, Србин из Мађарске Светислав Иван Петровић, а за затварање разиграна бурлеска „Освајач жена / Стидљива девојка“ (1924) великог холивудског комичара Харолда Лојда.
Ердељановић је скренуо пажњу и на традиционални програм „Други о нама“, који обухвата старе документарне и архивске филмове везане за градове и пределе Србије и бивше Југославије.
„Имамо филм „Краљевска породица интимно“ Луке Комерија, о животу на двору Виторија Емануела, његовој деци и супрузи Јелени Савојској, ћерки црногорског краља Николе. Ту су и три до сада невиђене сторије америчког звучног журнала „Fox Movietone News“ (1930) снимљене у Београду, а приказују железнички мост, заједничко обраћање министра спољних послова Војислава Маринковића и америчког амбасадора Џона Дајнлија Принса, као и снимке вежби певања и играња гардиста Краљеве гарде“, најавио је Ердељановић.
Занимљив сегмент овог програма, како је додао, чине материјали добијени од колекционара аматерских филмова из Бањалуке Горана Бараћа, на 16-mm формату – “Јајце, Мостар и Херцеговина” (1929) и “Манастир Љубостиња и Врњачка бања” (1932), као и из колекције аматерских дела на формату 8-mm бањалучког сниматеља Александра Бојка.
Из богатог програма Нитрата 27 Ердељановић је издвојио и четири ране кратке бурлеске легендарног дуа Станлијо и Олијо из периода 1927-1928, дугометражни документарац „Индија“ (1958) Роберта Роселинија, класично дело француског крими жанра „Симфонија масакра“ (1964) Жака Дереја, филм о штрајку хамбуршких лучких радника „Браћа“ (1929) Вернера Хохбаума, адаптацију бајке Мориса Метерлинка „Плава птица“ (1918) у режији Мориса Турнера, еп из живота старог Рима, по роману Хенрика Сјенкјевича „Quo Vadis“ (1924) у режији двојца Георг Јакоби – Габриелино Д’Анунцио, шведску психолошку драму „Жена без лица“ Густава Моландера, чији је косценариста био Ингмар Бергман, аргентински хорор „Црни вампир“ Романа Вињоли Барета (1953)…
