Уочи 23. Фестивала нитратног филма разговарали смо са уметничким директором и селектором Александром Сашом Ердељановићем о начину на који се организује ова традиционална ревија вредних остварења из историје светске кинематографије и о најзанимљивијим насловима, који ће моћи да се виде од 6. до 15. јуна у сали „Макавејев“.
– Претходни, 22. фестивал је због пандемије уместо у свом јунском термину одржан тек у децембру. Да ли је било тешко у тако кратком периоду саставити нови програм?
Ми имамо већ дугогодишње искуство с Фестивалом нитратног филма, велики број контаката с колегама из других архива, тако да није било тешко. Цела екипа која ради на Фестивалу добро познаје светски филм, пратимо све што се приказује на фестивалима у свету, пре свега у Болоњи и Порденонеу, а такође добијамо обавештења од колега из других архива који су филмови у фази рестаурације, који су тек пронађени, тако да смо за релативно кратко време успели да направимо, надам се, добар и разноврстан програм.
– Ове године са својим филмовима учествује 26 архива. Тај број није рекордан, али јесте знатан имајући у виду да и даље живимо у ванредним околностима. Како ви успостављате и одржавате везе с кинотекама из целог света?
Заједница архивиста је једна пријатељска група. Виђамо се, често се сусрећемо на фестивалима, затим на конгресима Светске федерације филмских архива. А контакти су малтене на дневној бази, јер стално некоме нешто треба. Онда после следи против услуга и ту се успостављају пријатељства. Поред тога, наш фестивал траје већ 23 године и самим тим велики број архивиста, историчара филма, новинара већ је био у Београду, упознали смо се лично и сви су били одушевљени пријемом и програмима, тако да ретко који архив одбије да уступи неки филм за приказивање у Југословенској кинотеци.
– На програму је 36 филмова. Који су вама лично најзанимљивији?
Програм је заиста врло разноврсан. Има јако пуно жанрова, присутно је за свакога понешто. Мени лично су најзанимљивији, условно речено, спектакли, дакле „Саладин“ Јусуфа Шахина, фантастичан историјски филм и деценијама најскупљи филм у кинематографији Египта. Изазвао је велико интересовање када је приказан претпрошле године на фестивалу у Болоњи. То је нека египатска, односно арапска верзија крсташких ратова, из њиховог угла.
Саладин (Al Nasser Salah Ad-Din, 1963)
Затим, ту су „Јадници“, филм из три дела из 1934. године. До сада је урађено на десетине верзија, екранизација овог великог романа Виктора Игоа, али готово једнодушно сви критичари сматрају да је та верзија Рејмона Бернара, која траје чак 285 минута, с величанственим Харијем Бором као Жаном Валжаном и Шарлом Ванелом као инспектором Жавером, до сада најбоља, јер минуцуизно прати ток овог изузетног књижевног дела.
Занимљив је и филм који отвара Фестивал. Увек је лепо видети Рудолфа Валентина. У филму „Моран са брода ’Лејди Лети’“ он мења своју сталну улогу латинског љубавника и постаје авантуристички херој који се бори против зликоваца и кријумчара на једном броду.
– Југословенска кинотека учествује у програму са осам филмова пронађених у Запаљивом фонду Архива у Кошутњаку. Како бисте неком лаику објаснили шта то значи „пронађен“ филм у сопственом фонду?
У нашем Запаљивом фонду постоји низ филмова који још увек нису идентификовани. Нарочито је то случај с филмовима из немог периода, који често немају шпицу и онда су заиста потребни велико познавање и стручни рад на откривању и идентификацији материјала. Ми смо пуно тога успели у последњих неколико година. Ово је само један део тих филмова који до сада нису били идентификовани и никада нису играли код нас. Нарочито је занимљив и за нас битан „Први Вуков сабор у Тршићу“ (1933).
Први Вуков сабор у Тршићу (1933)
Од делова материјала који нам је давно предао Етнографски музеј ми смо успели да саставимо и реконструишемо филм о овој најзначајнијој културној манифестацији код нас.
– Ранијих година на Фестивал нитратног филма редовно су долазили истакнути филмски архивисти, директори страних кинотека, истраживачи. Да ли ће и сада бити гостију?
Да, мада мало мање. Нажалост, колеге и са запада и са истока су због актуелне епидемиолошке ситуације одустале, мада су неки хтели да дођу. Али на срећу доћи ће колеге из скоро целе бивше Југославије, а биће ту и наши пријатељи из Бугарске, Мађарске, вероватно из Русије. Јавила се и колегиница из кинотке из Барселоне. Чекамо још потврде, али биће више од 20 гостију.
– Најављено је да ће једна од тема разговора током Фестивала бити будућност филмске архивистике. Како ви процењујете стање у тој области?
Мислим да ће филмски архиви опстати, у оваквом или онаквом облику. Једноставно, у питању је светска културна баштина која мора да се сачува. Решење је пре свега у пребацивању целокупних фондова, а нарочито тих најстаријих филмова, у дигиталну форму, али и у покушају да се сачувају запаљиви филмски фондови, јер то су оригинали који су неизмерно битни и вредни.
– Битна ставка сваког фестивала је и буџет. Како у том погледу стоји „Нитрат 23“?
Могу да кажем да сам задовољан ове године. Добили смо доста више средстава него прошле. Министарство културе нам је изашло у сусрет, тако да смо буџетски без проблема организовали 23. фестивал. Ово ће бити велики догађај, посебно након вишемесечног закључавања или скраћеног рада због пандемије.
Зорица Димитријевић
