Традиционална ревија Дани чешког и словачког филма свечано је почела у Југословенској кинотеци 10. октобра пројекцијом чешке црне комедије и хорора „Дошла је усред ноћи“ (2023), у заједничкој режији Томаша Павличека и Јана Вејнара.
Публику и званице у сали „Макавејев“ поздравио је директор Кинотеке Југослав Пантелић, а ревију су отворили министар спољних послова Чешке Јан Липавски и заменик министра спољних и европских послова Словачке Марек Ешток.
Пантелић је истакао да програм пружа овдашњој публици увид у савремене токове двеју кинематографија са којима делимо многе сродности.
„Српски и југословенски модернистички филм шездесетих година, у многим аспектима, како на плану тема, тако и естетике, дели одлике са чехословачким филмом тог доба. Друштвено критички и субверзивни потенцијал филмова често је тражио своје уобличење рачунајући с компликованим и непредвидивим цензорским апаратом, што је наводило ауторе да изналазе нове и ефектне форме. Укрштање социјалних и психолошких равни заплета, откривање друштвеног наличја и маргине, уз често присутан хумор, одлике су по којима препознајемо ова филмска остварења“, рекао је Пантелић.
Подсетивши како су се одјеци Прашког пролећа ширили по Европи, оценио је да су с новом генерацијом српских и југословенских аутора који су студирали у Прагу, а своје прве филмове стварали крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, везе између југословенског и чехословачког филма постају још чвршће.
„Након пада Берлинског зида и краја комунизма у Европи, наше кинематографије нашле су се пред покушајем редефинисања и успостављања новог идентитета, истовремено се наслањајући на богато наслеђе друге половине двадесетог века. Двадесет први век доноси са собом плурализам и еклектичност филмских стилова и у том смислу је теже него раније говорити о заједничким тенденцијама одређеног културног простора. Ипак, везе међу нама још увек постоје и могу се препознати и у актуелним остварењима, а овакве ревије тиме добијају на значају“, изјавио је Пантелић.
Министар Јан Липавски је изразио задовољство што има прилику да отвори ову манифестацију у тако значајној институцији као што је Југословенска кинотека.
„Захваљујем Кинотеци на дугогодишњој сарадњи, која траје још од времена бивше Југославије и бивше Чехословачке, као и на интересовању да се промовишу нова чешка и нова словачка кинематографија, у сарадњи са нашим амбасадама у Београду. Хвала и словачким колегама који су се овој традицији прикључили 2018. године. Мислим да је сјајно за нашу културу да наступамо овако заједнички“, рекао је Липавски.
„Наша кинематографија је светски позната. Освојила је чак три Оскара и шест номинација. Сваке године нас обрадује доста нових квалитетних филмова“, додао је он.
„Ми Чеси смо такође веома поносни на нашу филмску академију, чувену ФАМУ у Прагу. Сви који се занимају за ову уметност знају да је ФАМУ доста утицала и на српску кинематографију“, рекао је Липавски, наводећи да су у Прагу студирали редитељи Горан Марковић, Срђан Карановић, Горан Паскаљевић, Емир Кустурица.
Словачки државни секретар Марек Ешток такође је изразио задовољство што може да отвори ову филмску ревију, те захвалио Југословенској кинотеци и амбасадама за реализацију програма.
Осим сарадње Чешке, Словачке и Србије у области филма, скренуо пажњу и на тему културне дипломатије.
„Везе Словачке и Србије су чврсте. Имамо овде словачку националну мањину, која 300 година живи у Војводини и 300 година чува словачки језик, обичаје, национало осећање. Ми у Словачкој често можемо да учимо од њих како се чува традиција“, рекао је он.
Ешток је похвалио потез српске владе која је предложила да се на листу светске културне баштине упише наивно сликарство Ковачице, оценивши да то говори о добрим односима две земље.
„Чешка и Словачка такође добро сарађују, што се може видети и на овом фестивалу. Поменути Оскари из периода од 60-их до 80-их година прошлог века били су заједнички, али ми и данас сарађујемо. У овом програму Словачка нуди остварења нових, младих редитеља. Наредних вечери публика ће моћи да упореди чешку и словачку филмску продукцију“, рекао је Ешток.
До 13. октобра на програму су још три чешка, три словачка филма и једна копродукција две земље из периода 2022-2024.
