Југословенска кинотека ће од 8. до 10. октобра приказати циклус филмова са Далеког истока, који је приредила Дуња Кустурица, а обухвата шест остварења великих редитеља из Кине и Јапана – „две земље које деле бројне међусобне сукобе кроз историју, али и заједничку митологију“.
Првог дана на програму је дебитантска режија Џанга Ђимоуа „Црвена поља“ (1987), за који је добио Златног медведа на фестивалу у Берлину 1988. године. Филм је инспирисан књигом кинеског нобеловца Мо Јана, с дражесном Гонг Ли у главној улози жене која страда, али уме и да се избори за себе у патријархалном друштву.
Следи „Збогом моја конкубино“ (1993) Чена Каигеа, једини кинески филм овенчан Златном палмом у Кану. Прича покрива педесет година историје Кине у 20. веку (до доласка Мао Цедунга на власт) кроз друговање и рад у Пекиншкој опери два позната певача и пријатеља. Филм обилује насиљем, али и визуелном лепотом.
Наредних вечери приказују се дела јапанских редитеља, за које се, како оцењује Дуња Кустурица, може рећи да су се бавили сличним, социјалним темама и траумама послератног Јапана; преживљавањем, сиромаштвом, женским питањем, као и индивидуалном свешћу.
„Голо острво“ (1960) режирао је Кането Шиндо, као својеврсну доку-фикцију, без дијалога, о породици која преживљава на пустом острву. Прича о људској издржљивости и способности трпљења представљена је искључиво кроз покрет.
„Лука задовољства“ (1961) Шохеја Имамуре, двоструког добитника Златне палме, представља црнохуморну и трагикомичну алегорију о послератном Јапану. Аутор уводи публику у свет гангстера и проститутки, али и америчке војне базе као битног елемента заплета.
„Улица срама“ (1956), последњи филм Кенџија Мизогучија, слика стање државе кроз приказ јавне куће, у време док се води расправа о могућој забрани проституције. У простору бордела нижу се мелодрамске ситуације, у ритму попут репортаже о женама различитих година и социјалног порекла.
„Харакири (1962), најпознатије дело Масакија Кобајашија, добитник је специјалне награде жирија у Кану 1963. године. То је драма која се дешава у 17. веку на имања локалног феудалца, где главни јунак долази са захтевом да ту изврши ритуално самоубиство. Редитељ прави паралеле са савременим Јапаном, раскринкавајући празну љуштуру традиција којих се самураји ригидно придржавају на штету самог живота.
