Један од најзначајнијих глумаца „златног доба Холивуда“, оскаровац Хенри Фонда (1905-1982), чији филмски и телевизијски опус броји чак 127 наслова, рођен је пре тачно 120 година, 16. маја 1905. у америчкој држави Небраска. У Југословенској кинотеци се тим поводом приказује циклус његових филмова, од 15. до 21. маја у сали у Косовској улици.
Млади Фонда је студирао новинарство, бавио се разним пословима, а глуми се посветио прво у позоришту и тек са скоро 30 година стао пред филмску камеру, али је доста брзо освојио номинацију за Оскара, за главну улогу у снажној друштвеној драми „Плодови гнева“ (1940) у режији Џона Форда, према роману Џона Штајнбека о добу Велике депресије.
Тим филмом 15. маја у 17.30 сати почиње ретроспектива, током које ће на по две пројекције дневно бити приказано укупно 13 играних филмова, као и један савремени дугометражни документарац „Хенри Фонда за председника“ (2024) у режији Александера Хорвата, који се приказује у сарадњи са Белдокс фестивалом.
Прве вечери, у 20 сати, на програму је и познати вестерн „Моја драга Клементина“ (1946), у којем је велики редитељ Џон Форд доделио Фонди улогу шерифа Вајата Ерпа.
Вишеструко награђивани Хенри Фонда уживао је статус звезде и важио за карактерног глумца. Многи његови ликови одликовали су се интегритетом и унутрашњом снагом, као живи модели такозваног обичног човека који се бори против социјалне неправде и угњетавања. Ипак, умео је да буде и убедљив негативац, као у још једном чувеном вестерну који ће моћи да се види у Кинотеци – „Било једном на Дивљем западу“ (1968) Серђа Леонеа.
У овај избор очекивано је уврштена и судска драма „12 гневних људи“ (1957) Сиднија Лумета. Уз упечатљиву ролу поротника, Фонда је био и продуцент, с Реџиналдом Росом. Заједно су номиновани за Оскара у категорији најбољи филм.
На програму су и „Рат и мир“ – први и други део (1956) Кинга Видора, где је Фонда играо Пјера Безухова, трилер „Погрешан човек“ (1956) Алфреда Хичкока, крими драма „Инспектор Мадиган“ (1968) Дона Сигела.
Циклус затвара“Летњиковац на златном језеру“ (1981) Марка Рајдела, за који је Фонда коначно освојио Оскара за главну мушку улогу. Партнерке у тој породичној драми биле су му Кетрин Хепберн и његова ћерка Џејн Фонда.
Дуго очекивану награду, нажалост, није могао лично да прими. У време свечане церемоније почетком 1982. већ је био тешко болестан. Умро је у лето те године.
Иначе, претходне, 1981. године добио је почасног Оскара за „бриљантна достигнућа и трајан допринос филмској уметности“.
