Југословенска кинотека поводом стогодишњице рођења славног британског и америчког редитеља, оскаровца Џона Шлесинџера (1926-2003) приказује избор из његовог опуса од 17. до 21. фебруара.
Шлесинџер је после вишегодишњег рада на телевизији већ за свој дебитантски играни филм, драму из савременог живота „И то се зове љубав“ (1962) добио Златног медведа на фестивалу у Берлину. То остварење отвара овај циклус, а исте вечери се приказује и његов други филм, који је снимио већ наредне године – комедија, драма и романса „Лажов Били“ (1963).
Следе драма и романса „Дарлинг“ (1965), која му је донела прву номинацију за Оскара, као и екранизација класичног романа Томаса Хардија „Далеко од разуздане гомиле“ (1967), иначе његов први колор филм. У оба је играла Шлесинџерова омиљена глумица Џули Кристи и то са Лоренсом Харвијем, односно Теренсом Стемпом, а реч је такође о британским продукцијама.
Шлесинџер је велики део каријере остварио у Холивуду. За 19. фебруар најављен је његов први амерички филм „Поноћни каубој (1969), за који је освојио и Оскара и награду британске академије БАФТА. Џон Војт и Дастин Хофман остварили су изузетне улоге у тој психолошкој драми о „изгубљеним душама“, о бесциљности, деструктивнодти и бруталности живота у великом граду.
На програму су и „Сјај и беда Холивуда“ (1975), по роману Натанијела Веста из 1939. године о животу у ’фабрици снова’, с Доналд Садерлендом и Карен Блек, трилер „Маратонац“ (1976), адаптација романа Вилијама Голдмана о хватању нациста деценијама по завршетку рата, с Дастином Хофманом и Лоренсом Оливијеом, као и копродукциони „Јенки“ (1979), о културном сукобу двеју нација – САД и Велике Британије, у којем су играли Ричард Гир и Ванеса Редгрејв.
Циклус затвара последњи Шлесинџеров филм – америчка комедија и драма „Нека друга љубав“ (2000), у којој су (не)суђени пар играли Мадона и Руперт Еверет.
У фебруарском броју часописа „Кинотека“ објављен је есеј о животу и раду овог аутора, из пера Ане Марије Роси, која истиче да је почетком 60-их прошлог века стекао репутацију представника британског новог таласа. Његови први филмови помогли су да се дефинише бунтовни дух тог покрета. Затим је остварио успешну каријеру у Америци. Увео је контроверзне теме у мејнстрим кинематографију, истраживао људске крхкости и мрачне стране живота. Шлесинџерова лична разочарања огледала су се у темама његових филмова, обично посвећених ликовима с маргине, кукавицама, губитницима, пропалицама, али који се опиру компромису.
Снимио је укупно 33 филмска и телевизијска дела, а у 30 је био и глумац.
