Поводом стогодишњице рођења славног америчког глумца Џека Лемона (1925-2001), Југословенска кинотека је приредила циклус његових филмова, који ће бити на програму у сали у Косовској улици од 22. априла до 10. маја.
Популарни комичар и врсни карактерни глумац више пута је номинован за Оскара, а први пут је то признање освојио за споредну улогу у екранизацији бродвејског хита „Мистер Робертс“ (1955), у режији Џона Форда и Мервина Лироја, где је играо морнаричког официра коме ништа не полази за руком. Том комедијом се и отвара ретроспектива, са укупно 17 филмова различитих жанрова.
Међу њима је урнебесна комедија „Неки то воле вруће“ (1959) Билија Вајлдера, где је Лемон креирао своју вероватно најпознатију улогу – другоразредног музичара Џерија који с колегом (Тони Кертис) бежи од гангстера, прерушава се у жену, пати за „колегиницом“ из женског оркестра (Мерилин Монро), док се њему нападно удвара један старији богаташ.
Након овог хита Лемон је доста сарађивао с Вајлдером, а публика Кинотеке видеће два филма тог редитеља у жанру комедије и романсе – „Апартман“ (1960) и „Слатка Ирма“ (1963). У оба је Лемонова партнерка била још једна популарна глумица тог времена – Ширли Меклејн.
Из истог периода је и авантура и пародија „Највећа трка око света“ (1965) Блејка Едвардса. У глумачкој екипи поред Лемона били су Тони Кертис и Натали Вуд.
У филму „Насловна страна“ (1974), Вајлдеровој црној комедији и драми смештеној у новинарску редакцију 20-их година прошлог века, Лемонов лик је репортер који пише о бекству осуђеника на смрт, а бескрупулозног уредника играо је Волтер Матау, с којим је често снимао и приватно био велики пријатељ.
Изузетне креације Лемон је остварио и у политичким трилерима. У овај избор Кинотеке уврштен је „Кинески синдром“ (1979) Џејмса Бриџиса. Лемон је, уз Џејн Фонду и Мајкла Дагласа, играо службеника нуклеарне електране којој прети катастрофа.
Нарочито упечатљив био је у политичкој драми „Нестали“ (1982) Косте Гавраса, као човек који, заједно са снајом (Сиси Спејсик), одлази у Чиле у доба Пиночеовог режима да нађе свог сина, не знајући да је он већ мртав.
За улоге у та два филма Лемон је награђен на фестивалу у Кану.
Ретроспектива се завршава драмом „Гленгери Глен Рос“ (1992) Џејмса Фолија, у којој је Ал Паћино успешни, а Џек Лемон постарији, неуспешни продавац некретнина у компанији која се води немилосрдним правилима тржишта. Филм је снимљен према сценарију чувеног аутора истоимене позоришне драме Дејвида Мемета.
