У фоајеу новог здања Кинотеке постављена је изложба поводом четири деценије од снимања првог филма редитеља и сценаристе Горана Марковића „Специјално васпитање“. Велики број црно-белих фотографија аутора Родољуба Јовановића приказује сцене са сета, атмосферу и ситуације испред и иза камере из новембра и децембра 1976. године.
Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић, поздрављајући многобројне филмске и културне посленике на отварању изложбе 5. децембра, посебно је захвалио на доласку, како је рекао, легендама српског филма, члановима екипе „Специјалног васпитања“.
Отварању су присуствовали редитељ Горан Марковић, композитор Зоран Симјановић, сценограф Миљен Кљаковић Крека, члан продуцентског тима Слободан Павићевић, фотограф Родољуб Јовановић и други чланови екипе тог култног филма.
Вујовић је најавио да је изложба увод у комплетну ретроспективу Марковићевог дугометражног опуса. Прве вечери одржана је премијерна пројекција новоизрађене копије „Специјалног васпитања“, на 35 милиметарској траци. Ретроспектива се наставља од 6. до 9. децембра у Косовској улици, где је постављена изложба плаката Марковићевих филмова, закључно са „Фалсификатором“ (2013).
Поред тога, 8. децембра у новом здању Кинотеке биће одржана промоција књиге, у сарадњи са издавачем, Филмским центром Србије, „Национална класа – играни филмови Горана Марковића“, коју је приредила Маја Медић.
Вујовић је такође захвалио Марковићу на помоћи око организације ретроспективе, као и на томе што је пристао да буде гост – уредник у програму Кинотеке „Мој избор“, који ће бити приказан идућег месеца.
У краткој изјави за сајт Кинотеке Марковић је уз осмех приметио: „Добио сам књигу, добио сам изложбу. Прва идеја ми је да сам – готов. Треба да се повучем из живота, шта више имам да тражим“.
„Морам да признам, с једне стране ми је то велика част и задовољство да је неко то урадио, а са друге стране ме мало плаши. Сећам се скоро сваког тренутка са снимања тог филма. Човек не може да схвати да 40 година тек тако пролети. Гледање ових фотографија је јако сентиментално, али и помало застрашујуће“, рекао је он.
У каталогу изложбе записао је да је овај филм „настао из протеста групе младих људи према начину живота који им је нудила тадашња стварност“, људи који „нису пристајали на уходане моделе пробијања кроз живот“.
„Сви су радили без хонорара, уложили су у тај пројекат не само свој таленат него и егзистенцију. Рескирали смо све, играли на победу. Имали смо само веру да људима доносимо сасвим један нови и свежи свет. И успели смо“, истакао је Марковић.
