Светски дан аудиовизуелног наслеђа – 27. октобар биће обележен у Југословенској кинотеци пројекцијом француског документарног филма „Сага о Наполеону Абела Ганса“ (2025), у присуству аутора Жоржа Муријеа и продуценткиње филма Ани Јанбекијан.
Рестаурација немог филмског класика „Наполеон“ (1927) за Француску кинотеку један је од најкомплекснијих пројеката у историји филмске архивистике, а свој допринос том монументалном подухвату дала је и Југословенска кинотека.
Процес рестаурације трајао је веома дуго и коришћени су бројни извори како би се реконструисала оригинална прича седмочасовног класика, подељеног у два дела. Испоставило се да Југословенска кинотека поседује једну од најкомплетнијих копија, која садржи око седам минута који не постоје у копијама осталих архива.
Током година рада на реконструкцији „велике верзије“ легендарног „Наполеона“ ролне су, осим из Србије, стигле у Француску и из Италије, Данске, Луксембурга и Њујорка. Жорж Мурије и његов тим радили су анализу фрејм-по-фрејм и прегледали 100 километара траке.
Импресивно остварење „Наполеон“ Абела Ганса има неоспоран значај за француску културу, али и историју светског филма уопште. Осим теме епског замаха, направио је и крупан искорак у погледу употребе филмског језика и техничких иновација. Зато представља једну од тачака кулминације развоја немог филма. Са доласком звука, ролне овог филма су расуте широм света, неке су изгубљене или уништене. Филм је потом више пута мењан – зна се за 22 различите верзије.
Мурије, режисер, продуцент, историчар филма и стручњак за рестаурацију филмске баштине био је руководилац вишегодишњег пројекта, завршеног 2024. када је нова копија – „Наполеон“ први део – премијерно приказана у програму Кан класик на 77. филмском фестивалу у Кану.
У трагању за изгубљеним деловима легендарног „Наполеона“, Мурије и његова монтажерка Лор Маршо посетили су 2014. године Архив Кинотеке у Кошутњаку и остали задивљени открићем.
„Унутар појединих непотпуних кадрова било је слика које нигде другде у свету не могу да се нађу“, истакао је Мурије у ауторском тексту, изражавајући велику захвалност тадашњем руководиоцу Архива Александру Ердељановићу, а сада в. д. директору Кинотеке, који је „великодушно дао сагласност да употребимо ту копију“.
У тексту објављеном у октобарском броју часописа „Кинотека“ Мурије објашњава ток и значај овог пројекта. Са Ердељановићем је ступио у контакт још 2009. године и сазнао да Југословенска кинотека има нитратну копију „Наполеона“, али да је врло осетљива, непотпуна, на много места исечена. Зато му је послата копија на ДВД-у.
Када су схватили да је реч о Патеовом негативу, најстаријем, оригиналном негативу из 1927. године, Мурије и Маршо су дошли у Београд и прегледали материјале, али се појавио проблем како транспортовати толико стару нитратну траку, која заиста може да се запали. Ипак, тим Југословенске кинотеке је успео да пошаље у Париз не само нитратне копије већ и оне на триацетату, материјалу који није запаљив, пише Мурије.
Како додаје, толики труд да се прибави неколико сличица или кадрова с прекидима уложен је зато што није реч о филму у класичном смислу, већ о оном који се доживљава попут музике, где сваки кадар и свака сличица имају своју важност, као у музичкој партитури.
„Стога је за нашу рестаурацију било неопходно да користимо материјал са београдских трака. То нам је омогућило да поново пронађемо унутрашњу музику филма, музику покрета. Ердељановић је то разумео. Његова помоћ нам је била крајње драгоцена“, закључује Мурије.
Његов документарни филм о рестаурацији „Наполеона“ наша публика моћи ће да види 27. октобра у сали „Макавејев“, у 20 сати.
