Изложба радова истакнутог карикатуристе, редитеља анимираних филмова и сликара-графичара Зорана Јовановића отворена је 13. октобра у Југословенској кинотеци, а затим су публици приказани његови анимирани филмови.
„Стваралаштво Јовановића већ деценијама сведочи о снази уметности да критички промишља свет и човеково место у њему“, истакла је кустоскиња Кинотеке Ирина Кондић, подсетивши да је каријеру је започео још 1965. године у сатиричном часопису „Јеж“ и временом изградио препознатљив уметнички израз, освојивши бројна домаћа и међународна признања. Посебно место у његовом опусу заузима антиратна карикатура, којом је указивао на насиље, апсурд и људску одговорност.
Карикатура „Генерал са крстовима“, која је добила Златну палму у Бордигери (Италија) 1967. године, упечатљив је пример таквог ангажмана и дело чија је порука и данас веома значајна, оценила је Ирина Кондић, додајући да је слична критичка оштрина присутна и у његовим анимираним остварењима у којима се „сажетост ликовног израза повезује са снагом филмске метафоре“.
„Управо у прожимању карикатуре, цртежа и анимације препознаје се особеност уметничког света Зорана Јовановића, као и његова трајна заокупљеност судбином човека“, рекла је Ирина Кондић.
Публику је поздравио и Зоран Јовановић (88), захваливши јој на присуству, а Кинотеци на гостопримству.
Његов син Бојан Јовановић, такође карикатуриста, прочитао је текст Милана Влајчића из монографије посвећене овом уметнику још 1981. године. Угледни критичар написао је да Јовановићеве „визуелне метафоре, доскочице и упечатљиви таблои увек имају неколико слојева значења и сугестија, пленећи наше очи бритком и једноставном стилизацијом, сведеношћу цртежа који избегава сваки траг барокне кићености и занатског разметања“. Према речима Влајчића, знак и рукопис тих цртежа препознају се и у Јовановићевим анимираним филмовима, што сведочи о доследности и истрајности његовог стваралаштва.
На изложби у фоајеу Кинотеке представљена су 22 рада – цртежа и карикатура.
Јовановићев опус у кинематографији обухвата око 30 наслова, које потписује као редитељ, сценариста, цртач и аниматор и који су учествовали на бројним међународним фестивалима.
У сали „Макавејев“ приказан је избор од 13 краткометражних остварења. Међу њима су „Заставе“ (1973), које су му донеле Златну медаљу „Београд“ на Фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма, „Марксијанци“ (1984) за које је освојио прву награду у Оберхаузену, „Бомба“ (1988) – Гран при у Монтреалу, „Либертас“ (1991) – Октобарска награда…
