Један од највећих и најпопуларнијих српских и југословенских глумаца Павле Вуисић рођен је пре сто година – 10. јула 1926. у Београду. Током врло плодне каријере, прекинуте прераном смрћу 1. октобра 1988. услед тешке болести, остварио је око 180 улога на филму и телевизији у различитим жанровима.
Поводом стогодишњице његовог рођења Југословенска кинотека приређује изложбу „Павле Вуисић“, која се свечано отвара 29. јуна. Истог датума почиње и филмска ретроспектива, која траје све до 15. јула.
Програм обухвата више од 40 наслова и то хронолошки, почев од три филма која је Вуисић снимио 1958. године: „Три корака у празно“ (који му је донео Златну арену за најбољу мушку улогу) и „Погон Б“ Војислава Нановића и „Рафал у небо“ Војислава Бјењаша. Последњи филм у овом избору је „Отац на службеном путу“ (1985) Емира Кустурице.
На програму су и најпопуларнији Вуисићеви филмови – „Повратак отписаних“ (1976) Александра Ђорђевића, „Ко то тамо пева“ (1980) и „Маратонци трче почасни круг“ (1982) Слободана Шијана, као и филмови за које је награђиван на фестивалима у Пули и Нишу – „Догађај“ (1969) Ватрослава Мимице, „Хајка“ (1977) Живојина Павловића, „Бештије“ (1977) Живка Николића…
Павле Вуисић је за своје упечатљиве улоге добио две Златне Арене, награду Славица, два пута Цара Константина, као и награду Ћеле-кула… Од 1994. године његово име носи наше највеће глумачко филмско признање. Награду „Павле Вуисић“ за животно дело додељује Удружење филмских глумаца Србије, а по традицији се уручује на фестивалу Филмски сусрети у Нишу.
О харизми, опусу и карактеру Павла Вуисића у јунском броју часописа „Кинотека“ пише Ана Марија Роси.
Вуисић „за себе никада није рекао да је глумац, тврдио је да уме да се понаша“, наводи ауторка, те цитира изјаве истакнутих филмских стваралаца да је Вуисић био премија за редитеља, најталентованији глумац натуршчик на свету, народни човек… Умео је да пред камером својом појавом и својим гестом оствари смисао – и смирено и силно, био је довољан само један кадар да у њему видите карактер улоге коју игра и личности коју представља, а то је радио без икаквог напора или муке.
