Избор из опуса недавно преминулог великог британског драмског писца и сценаристе Тома Стопарда (1937-2025) биће приказан у програму Југословенске кинотеке „Сећање на“ од 29. до 31. јануара у сали „Макавејев“. Циклус обухвата шест филмова, међу којима је и Оскаром награђени „Заљубљени Шекспир“ (1998), у режији Џона Мадена.
Стопард се писањем бавио од ране младости, као новинар и затим позоришни критичар. Прву драму написао је 1960. године, а 1963. започео је и успешну каријеру сценаристе телевизијских серија и филмова.
Први дугометражни играни филм према сценарију Тома Стопарда – „Романтична Енглескиња“ (1975) у режији Џозефа Лоузија биће приказан 29. јануара у 18 сати. У тој комедији, драми и романси британско-француске копродукције играли су Гленда Џексон, Хелмурт Бергер и Мајкл Кејн.
Исте вечери на програму је британска црна научнофанстастична комедија „Бразил“ (1985) Терија Гилијама, која је номинована за Оскара за најбољи сценарио, а писали су га Гилијам, Стопард и Чарлс Мекеоун. Главне улоге су играли Џонатан Прајс и Боб Хоскинс.
Наредног дана на програму је црна комедија „Розенкранц и Гилденстерн су мртви“ (1990), једини филм који је Стопард и режирао, а с њим је освојио Златног лава на фестивалу у Венецији. За сценарио је адаптирао свој истоимени комад из 1966. године у којем је у први план поставио споредне ликове из Шекспировог „Хамлета“. Пред камером, у британско-америчкој копродукцији, тумачили су их Гари Олдман, Тим Рот и Ричард Драјфус.
Следи политичка трилер драма „Руска кућа“ (1990) Фреда Скеписија, у америчкој продукцији. Сценарио је настао на основу шпијунског романа Џона ле Кареа, а главне улоге играли су Шон Конери, Мишел Фајфер и Рој Шајдер.
Раскошна и духовита прича о томе како је Шекспир добио инспирацију за чувени комад „Ромео и Јулија“ биће приказана 31. јануара у 18 сати. Америчко-британски „Заљубљени Шекспир“ (1998) Џона Мадена имао је чак 13 номинација за Оскара. Освојио их је седам, међу којима за најбољи филм и најбољи сценарио, који заједно потписују Стопард и Марк Норман. Та сарадња им је донела и Златни глобус и Сребрног медведа на Берлинулу. Главне улоге играли су Џозеф Фајнс и Гвинет Палтроу, која је такође добила Оскара, док је Оскар за споредну женску улогу припао Џуди Денч за лик краљице Елизабете I.
Програм затвара „Ана Карењина“ (2012), Стопардова адаптација романа великог руског писца Лава Толстоја, у режији Џоа Рајта. Филм је снимљен у копродукцији САД, Велике Британије и Русије. Трагичну насловну јунакињу играла је Кира Најтли, њеног супруга Џуд Лоу, а љубавника Вронског Арон Тејлор Џонсон.
Током успешне филмске каријере Стопард је адаптирао и прозу Владимира Набокова за Рајнера Вернера Фазбиндера, Грејема Грина за редитеља Ота Премингера, сарађивао је и са Стивеном Спилбергом.
Његове драме извођене су у Краљевском националном театру у Лондону, на Бродвеју и широм света. Више пута је освојио награде „Лоренс Оливије“ и „Тони“. Награђен је британском титулом за укупне заслуге у области уметности и културе. Живот је завршио као сер Том Стопард, а рођен је као Томаш Штројслер у месту Злини, у некадашњој Чехословачкој. Његова јеврејска породица избегла је пред долазак нациста. Отац му је страдао у Другом светском рату. Када се мајка поново удала дечак је добио презиме по очуху, енглеском официру Стопарду.
