Свечана пројекција играног филма „Крадљивац бресака“ (1964) редитеља Вулета Радева, дигитално рестаурисаног у оквиру међународог пројекта „Сезона филмских класика“ који је организовала Асоцијација европских филмских архива (ACE), уз подршку Креативна Европа Медиа програма, биће одржана 28. јануара у сали „Макавејев“.
Овај филм је као носилац пројекта рестаурисала Југословенска кинотека, Државни аудиовизуелни архив Републике Србије у сарадњи са Бугарском националном филмотеком и Црногорском кинотеком. Уводну реч пред српску премијеру овог значајног дела даће в. д. директора Југословенске Кинотеке Александар Ердељановић, стручни сарадник Бугарске филмотеке, доктор Росен Спасов као и директор Црногорске кинотеке Павле Симоновић.
„Крадљивац бресака“ је прва бугарско-српска филмска сарадња, дебитантско дело истакнутог редитеља Вулета Радева и један од најзначајнијих филмова бугарске кинематографије уопште. Снимљен је на основу истоимене новеле Емилијана Станева, која у љубавној причи из периода Првог светског рата обједињује историјску позадину и универзалну хуманистичку поруку.
Велики српски и југословенски глумац Раде Марковић тумачио је лик Иве, официра српске војске у бугарском заробљеништву, а водећа бугарска глумица Невена Коканова играла је Јелисавету – Лизу, супругу пуковника, команданта затвора (Михаил Михаилов), између којих се рађа забрањена љубав.
При крају Првог светског рата међу заробљеницима се нашао и учитељ музике, српски официр Иво Обреновић. Драма која ће се развити између њега и Лизе, супруге бугарског пуковника Михаила, управника града и логора, дешава се у позно лето, у време када сазревају брескве и винова лоза. У Великом Трнову владају глад, апатија, болести, суша. Избијају левичарске антиратне демонстрације као одраз револуције у Русији.
Михаил је разочаран и киван јер је већ јасан исход рата, а и његов интимни живот је празан. Док је годинама ратовао његова знатно млађа супруга је самовала, без деце и смеха. Једино задовољство пуковника је врт с бресквама, који је оградио бодљикавом жицом и ту сместио жену и чувара. Међутим, Иво вођен неиздрживом глађу успева да уђе у врт да би убрао брескве. Између њега и Лизе развија се страсна љубав…
Радња филма је смештена у Велико Трново 1918. године, а у наративу су сачувана сећања на српско-бугарску битку код Сливнице из 1885. године и балканске ратове 1912/1913. тако да је у њему обухваћена и шира историјска комплексност односа ова два блиска балканска народа. Притом је филм сниман у деликатном тренутку повратка Титове Југославије у табор социјалистичких земаља, што је довело и до отопљавања односа са Бугарском, прекинутих после резолуције Информбироа и смрти Георги Димитрова.
Чињеница да емоције главних јунака пренебрегавају на историји засноване, националне анимозитете, чинила је контроверзним ово филмско дело у време премијере. Иако је „Крадљивац бресака“ имао југословенску дистрибуцију, проток времена је учинио да ово сјајно дело данас буде делимично заборављено, а овом рестаурацијом он се поново враћа у фокус пажње, како публике, тако и историчара филма.
Југословенска кинотека стекла је завидан реноме дигиталним рестаурацијама српског филмског наслеђа у оквиру европског пројекта Сезона филмских класика, у којем већ годинама учествује. Стога не чуди да је на конкурсу ACE-а везаном за сарадњу три европска архива добила главну награду као носилац међународног пројекта рестаурације „Крадљивца бресака“, у сарадњи с националним филмским архивима Бугарске и Црне Горе, што је традиционално обелодањено током фестивалу у Кану 2024. године.
Највећи део посла око дигиталне рестаурације у 4к резолуцији, успешно су обавили стручњаци Одељења за дигитализацију и дигиталну рестаурацију Архива Кинотеке у Кошутњаку, а филм је у свом новом руху премијерно приказан 15. октобра прошле године на Фестивалу Лимијер у Лиону. Публика широм света могла је да га види бесплатно на онлајн платформи француске телевизије АРТЕ до краја 2025. године.
Премијера у Софији била је 18. новембру у оквиру фестивала Киноманиа, а уочи пројекције у пуној дворани биоскопа „Одеон“ о филму и сарадњи између кинотека говорили су Александар Ердељановић, в. д. директора Југословенске кинотеке, Павле Симоновић, директор Црногорске кинотеке и Антонија Ковачева, директорка Бугарске националне филмотеке. После српске премијере 28. јануара, на којој ће улаз бити слободан за све љубитеље филма, ускоро ће уследити и црногорска премијера у организацији Црногорске кинотеке.
