Програм посвећен редитељу, сценаристи и теоретичару филма Дзиги Вертову (1896-1954), поводом 130 година од рођења тог истакнутог аутора совјетског немог филма, биће одржан у сали „Макавејев“ од 1. до 5. фебруара.
Првог дана у 18 сати приказује се документарно-играни филм „Чудесни сан Дзиге Вертова“ (1990) познатог српског редитеља, сценаристе и продуцента Мирослава Бате Петровића. Идеје легендарног синеасте Вертова вариране су у овом остварењу, снимљеном по мотивима чувеног „Човек с кино-апаратом“ (1929). Дистанца од шест деценија омогућила је Петровићу да на ироничан начин открива сличности између једног и другог времена.
Наредног дана у истом термину моћи ће да се види Вертовљев кратки анимирани филм „Совјетске играчке“ (1924), као и документарно „Кино-око“ (1924) – серија филмских журнала који представљају младу совјетску државу и њене грађане у борби за модернизацију земље. Сам израз кино-око сковао је Вертов, сматрајући да је филмска камера попут људског ока, стога филм треба да буде одраз реалности.
Следе документарни филм „Шестина света“ (1926), чији наслов указује на величину територије Совјетског Савеза, а филм чине разноврсни призори тог пространства, пејзажи и фабрике, људи и машине, као „Напред, Совјет“ (1926), о активностима Московског совјета, односно градских власти у изградњи фабрика, школа, станова.
Последњег дана, 5. фебруара, на програму је „Човек с кино-апаратом“ (1929), ремек дело не само совјетске већ и светске кинематографије. Кроз монтажни колаж снимака дочарава се свакодневни живот на улицама великих градова Одесе, Кијева и Москве. Филм садржи кратке фрагменте, често само неколико кадрова, који из разних углова приказују ужурбаност савременог града: кретање саобраћаја и људи, рад радника у индустријским предузећима, културне манифестације, медицинске установе. Стручњаци истичу да су ти снимци права енциклопедија камере и техника монтаже: нагнути углови, фотографија одраза, кружна фотографија, брзо снимање, комбиновање две или више слика у једном кадру…
Иначе, име Дзига Вертов је псеудоним револуционарног филмског ствараоца и теоретичара Дениса Кауфмана, аутора кључних документарних и журналских сторија које су пратиле рађање и живот нове бољшевичке државе. Радио је са братом Михаилом Кауфманом, који је био камерман и супругом, монтажерком Јелисаветом Свиловом.
