Септембарски програм Југословенске кинотеке обележиће циклуси филмова некадашњих глумачких звезда Грете Гарбо и Питера Селерса, редитеља Војислава Кокана Ракоњца и редитеља и глумца Ериха фон Штрохајма, али и славне савремене глумице Хелен Мирен.
Различитим поводима биће приказани избори из опуса глумице Ким Новак, редитеља Јована Јоце Јовановића и Горана Паскаљевића и глумца Џејмса Дина. Програм Сећање на одаће почаст недавно преминулом продуценту Дену Тани, глумцима Џоу Дону Бејкеру и Мајклу Мадсену и певачици Габи Новак. На програму су и српски филмови реализовани уз подршку Еуримажа, ревија латиноамеричке кинематографије под називом Истеривање злих духова, затим циклус 1925. година на филму, као и Франкенштајн на филму. Кинотека ће овог месеца бити домаћин фестивала Шпански метар, Фестивала италијанско-српског филма и фестивала музичких документараца Док’н’ритам.
У сали „Макавејев“ од 1. до 4. септембра наставља се циклус српских филмова који су реализовани уз подршку Еуримажа – филмског фонда Савета Европе. Након раније већ приказаних остварења из прве декаде сарадње с Еуримажом, сада су на реду новији филмови, као што су „Отац“ (2020) Срдана Голубовића, „Небеса“ (2021) Срђана Драгојевића или документарац „Случај Лабудовић“ (2022) Миле Турајлић.
Овог лета преминуо је филмски продуцент Добривоје Танасијевић (1936-2025), познатији под именом Ден Тана. Звали су га наш човек у Холивуду, а био је и члан Управног одбора Југословенске кинотеке. Програм Сећање на приказаће 5. и 6. септембра четири филма које је продуцирао Ден Тана: „Кичма“ (1975) Влатка Гилића, „Посебан третман“ (1980) и „Сутон“ (1982) Горана Паскаљевића и „Тајна манастирске ракије“ (1988) Слободана Шијана.
Пре 120 година у Шведској је рођена једна од највећих звезда светског филма Грета Гарбо (1905-1990). Пред камере је стала врло млада, а већ са 20 година добила позив из Холивуда. Првог дана циклуса који јој је посвећен, 7. септембра приказују се њени неми филмови – немачки „Улица без радости“ (1925) Георга Вилхелма Пабста и шведски „Легенда о Гести Берлингу“ (1924) Морица Стилера, а потом, до 12. септембра, неки од америчких филмова у којима је играла насловне улоге, као што су „Краљица Кристина“ (1933) Рубена Мамулиана, „Ана Карењина“ (1935) Кларенса Брауна, „Дама с камелијама“ (1937) Џорџа Кјукора или „Ниночка“ (1939) Ернста Лубича.
Програм под називом Истеривање злих духова, који је приредила Дуња Кустурица, на репертоару је од 13. до 15. септембра, са шест филмова из земаља Латинске Америке. Ови филмови се на различите начине баве темама револуције, борбе против колонијализма и експлоатације, за националну независност и права радника. Међу њима су „Крв кондора“ (Боливија, 1969) Хорхеа Санхинеса, „Три Луције“ (Куба, 1968) Хумберта Соласа, „Мутне воде теку“ (Аргентина, 1952) Уга дел Карила.
Један део фестивала Шпански метар традиционално се одржава у Кинотеци и представља омаж лауреатима највеће шпанске филмске награде Гоја. У новом издању 16. и 17. септембра биће приказана четири филма глумице Аитане Санчез-Хихон која је ове године добила почасну Награду Гоја. Међу њима су „Љубомора“ Висентеа Аранде и „Уста на уста“ Мануела Гомеза Переире, оба из 1999. године.
Кинотека ће бити домаћин и Фестивала италијанско-српског филма, од 18. до 22. септембра. Организатори су најавили најновију италијанску продукцију, укључујућу овогодишњи хит редитеља Паола Ђеновеза „До лудила“, док су из српске кинематографије уврштена три филма из 2024. године – „Руски конзул“ Мирослава Лекића, „Недеља“ Немање Ћеранића и Милоша Радуновића и „Мајка Мара“ Мирјане Карановић.
Циклус 1925. година на филму, који уређује Александар Саша Ердељановић, 23. и 24. септембра нуди увид у сто година стара, а вредна остварења из Америке – „Спортиста“ Фреда Си Њумејера и Сема Тејлора и „Дон Икс, син Зороа“ Доналда Криспа, из Немачке – „Тајна једне душе“ Георга Вилхелма Пабста и Совјетског Савеза – „Зрак смрти“ Лава Куљешова.
На дан када се навршава пет година од смрти једног од најзначајнијих српских редитеља Горана Паскаљевића (1947-2020), 25. септембра биће приказан његов вишеструко награђивани филм „Буре барута“ (1998), као и копродукциона драма „Туђа Америка“ (1995). Наредног дана на програму су такође успешне европске копродукције у Паскаљевићевој режији „Како је Хари постао дрво“ (2001) и „Кад сване дан“ (2012).
Поводом недавне смрти популарне и цењене певачице Габи Новак (1936-2025), 27. и 28. септембра у 18 сати биће приказана два филма из 1960. године у којима се појавила и као глумица – „Боље је умети“ Војислава Нановића и „Љубав и мода“ Љубомира Радичевића.
Фестивал музичког документарног филма Док’н’ритам 27. септембра представља црногорски документарни филм о бубњару Драгољубу Ђуричићу „Човјек лавина“ у режији Слободанке Рудан.
Пре тачно 70 година трагично је завршен живот младог глумца Џејмса Дина (1931-1955). Био је звезда у успону, симбол нове генерације, а након што је погинуо у саобраћајној несрећи сва три његова филма задобила су култни статус. „Источно од раја“ Елије Казана и „Бунтовник без разлога“ Николаса Реја из 1955. и „Див“ Џорџа Стивенса, из 1956. године, биће приказани 28. и 29. септембра у сали „Макавејев“.
У сали Кинотеке у Косовској улици од 1. до 6. септембра публика ће моћи да ужива у 12 филмова у којима је играо Питер Селерс (1925-1980). Циклус је приређен поводом стогодишњице рођења великог британског комичара. Отвара га крими комедија „Гангстерска петорка“ (1955) Александера Макендрика. На програму су два филма за које је Селерс номинован за Оскара – „Доктор Стрејнџлав“ (1964) Стенлија Кјубрика и „Добро дошли, господине Ченс“ (1979) Хола Ешбија, као и вероватно најпопуларнији Селерсов филм „Повратак Пинк Пантера“ (1975) Блејка Едвардса.
Дива америчког филма Ким Новак добитница је Златног лава за животно дело на овогодишњем фестивалу у Венецији, а Кинотека 7. септембра приказује три њена филма – „Човек са златном руком“ (1955) Ота Премингера, „Две љубави Еди Дачина“ (1956) у режији Џорџа Сиднија и „Вртоглавица“ (1958) Алфреда Хичкока. Сваки од њих миксује различите жанрове, али је у сваком присутна романса. Партнери лепе Ким Новак били су Френк Синатра, Тајрон Пауер и Џејмс Стјуарт.
Циклус Франкенштајн на филму почиње 8. септембра са две америчке продукције – „Франкенштајн“ (1931) и „Франкенштајнова невеста“ (1935), обе у режији Џејмса Вејла и с Борисом Карлофом у улози чудовишта. Наставља се до 13. септембра са по једном пројекцијом дневно (у 17.30 сати). Љубитељи хорора могу да виде и Белу Лугошија у главној улози – „Франкенштајн среће вукодлака“ (1943) у режији Роја Вилијама Нила, а циклус завршава „Ослобођени Франкенштајн“ (1990) Роџера Кормана.
Од 9. до 11. септембра (у термину од 20 сати) програм Сећање на посвећен је америчком глумцу Џоу Дону Бејкеру (1936-2025). Биће приказане три његове крими драме, међу којима је најпознатија „Убијте Чарлија Ворика“ (1973) у режији Дона Сигела.
Поводом 80. рођендана једне од најбољих глумица данашњице Хелен Мирен на програму је, од 12. до 21. септембра од 20 сати, избор из њеног богатог опуса. Конципиран је хронолошки – од британске биографске драме „Дивљи месија“ (1972) Кена Расела до мађарско-немачке копродукције „Врата“ (2012) Иштвана Сабоа. Ту су и „Кувар, лопов, његова жена и њен љубавник“ (1989) Питера Гринавеја, „Госфорд парк“ (2001) Роберта Алтмана, „Краљица“ (2006) Стивена Фрирса, која јој је донела Оскара за главну улогу…
Кинотека обележава 90 година од рођења редитеља Војислава Кокана Ракоњца (1935-1969), који је током шездесетих година 20. века, до своје преране смрти, снимио велики број дугометражних и кратких играних филмова. Од 14. до 21. септембра (у 17.30 сати) на програму је десет његових остварења, почев од, у оно време контроверзних, омнибуса „Капи, воде, ратници“ (1962) и „Град“ (1963), чије су делове режирали и Марко Бабац и Живојин Павловић. Следе самостални филмови Кокана Ракоњца „Издајник“ (1964), „Клаксон“ (1965), „Немирни“ (1967)…
Циклус поводом 140 година од рођења славног редитеља из доба немог филма Ериха фон Штрохајма (1885-1957) почиње 22. септембра његовом дебитантском мелодрамом „Слепи мужеви“ (1919), за коју је био и косценариста и играо једну од главних улога, исто као и у црној комедији „Луцкасте жене“ (1922). Следи његов познати вестерн „Похлепа“… Амерички синеаста, рођен у Бечу, наставио је глумачку каријеру и у звучном филму. До 25. септембра видећемо га и у ратној драми „Велика илузија“ (1937) Жана Реноара…
Од 26. до 28. септембра у сали Кинотеке у Косовској наставља се фестивал музичких документараца Док’н’ритам. У међународном такмичарском и специјалном програму учествују „Андерграунд топ листа“ Лидије Шпегар, „Еј, салаши“ Маје Узелац, „Иза осмеха“ Марка Ђорђевића.
Поводом 85 година од рођења истакнутог српског редитеља Јована Јоце Јовановића (1940-2022), за 29. септембар најављене су пројекције четири његова остварења. Међу њима су кратки играни „Изразито ја“ (1969) и чувени, контроверзни филм „Млад и здрав као ружа“ (1971).
Последњи дан септембра резервисан је за Сећање на Мајкла Мадсена. Недавно преминулог америчког глумца видећемо у популарним филмовима „Улични пси“ (1992) Квентина Тарантина и „Дони Браско“ (1997) Мајка Њуела.
