Приказивање комплетног серијала „Декалог“ великог пољског редитеља Кшиштофа Кјешловског почело је 23. априла у у Југословенској кинотеци, у препуној сали „Макавејев“ у којој ће до 27. априла моћи да се на великом платну види свих десет једночасових телевизијских филмова инспирисаних мотивима Десет Божјих заповести.
Уочи прве пројекције заменица директора Кинотеке Ксенија Зеленовић изразила је задовољство што је београдска публика препознала значај овог програма, договореног са замеником директора Пољског института Јацеком Мултановским.
„Декалог“ је био прекретница у каријери Кјешловског, донео му је награде и међународну репутацију, те отворио пут ка фестивалима и признањима која ће уследити за филмове из трилогије Три боје: Бело, Плаво и Црвено, рекла је Ксенија Зеленовић.
Многобројној публици обратио се и директор Пољског института у Београду Лех Кончак.
Специјална гошћа овог програма, филмска критичарка из Пољске Диана Дабровска допутоваће 25. априла и свако вече, после пројекција, разговарати с публиком о Кјешловском и „Декалогу“.
На самом отварању програма „Декалог“ је представила Ксенија Зеленовић:
„Десет једночасовних филмова у жанру драме настало је крајем осамдесетих година, по идеји косценаристе Кшиштофа Пјешјевича, док је Кјешловски као други косценариста намеравао да за сваки филм ангажује другог редитеља, али му је сценарио, када је завршен, био толико примамљив да је одлучио да сам режира свих десет прича.
Кјешловски и Пјешјевич су желели да се „кроз призму десет божјих заповести, а фокусирајући се на становнике једне стамбене зграде у Варшави, прикажу недаће пољског друштва бавећи се, не религијским, већ етичким и моралним питањима – о људима, њиховим изборима, питањима емпатије и противречностима у којима живе. Њихови животи су суптилно испреплетени док се суочавају са емоционалним дилемама које су истовремено дубоко личне и универзално људске. У свим причама, јунаци се боре са сложеним моралним и егзистенцијалним питањима која се тичу живота, смрти, љубави, мржње, истине и протока времена.
У интервјуима о настанку „Декалога“ Кјешловски је истицао да је много размишљао о томе шта је исправно, а шта погрешно, шта је лаж, а шта истина, да ли треба да живимо у страху од греха, које силе обликују понашање човека…“
Ксенија Зеленовић је и цитирала великог синеасту: „Декалог је покушај да се исприча десет прича о десетак или двадесетак људи који – нашавши се у проблемима управо због ових, а не неких других околности, околности које су измишљене, али које се могу догодити у свачијем животу – изненада схватају да се врте у круг, да не постижу оно што су желели. У основи, моји јунаци се понашају слично као и у другим филмовима, осим што сам се у Декалогу вероватно више сконцентрисао на оно шта се збива у њима самима, него на оно што се дешава око њих. Сада сам спољни свет оставио по страни и све чешће се бавим људима који долазе кући, закључавају врата и остају сами са собом“.
Кјешловски је често истицао да његови филмови говоре о појединцима, а не о политици, али они ипак, како је оценила Ксенија Зеленовић, одражавају политичку климу времена у ком су настали, у турбулентеном периоду у Пољској пред пад комунизма, тако да је немогуће не осетити и ту атмосферу.
„Декалог“ је снимљен у пољско-западнонемачкој копродукцији. Премијерно је у целости приказан 1989. године на 46. филмском фестивалу у Венецији. Претходно је Кјешловски на фестивалу у Кану 1988. за „Кратки филм о убијању“ добио награду жирија у главном такмичарском програм, док је његов „Кратки филм о љубави“ успешно приказиван те године на многим светским фестивалима.
Занимљиво је како је дошло до тога. Кјешловски се жалио да средства за снимање „Декалога“ која је добио од Пољске телевизије нису довољна за цео циклус, па је дошао на идеју да сними и два играна филма за која је успео да добије додатни новац од пољског Министарства културе. Те проширене приче – Декалог 5 и 6 – су као целовечерњи филмови отвориле пут овом циклусу, који је следеће године доминирао на фестивалу у Венецији и током времена освојио низ награда и струковних признања у великом броју земаља.
За „Декалог“ је ангажовано девет директора фотографије, музику је компоновао Збигњев Прајзнер, а играли су Данијел Олбрицки, Кристина Јанда, Гражина Шаполовска, Олаф Лубашенко, Богуслав Линда…
