Најзначајнија установа задужена за бригу о седмој уметности у нашој земљи – Државни аудиовизуелни архив Републике Србије Југословенска кинотека – обележила је у 2024. години јубилеј – 75 година рада, настављајући своју мисију на више планова: у првом реду чувањем, заштитом и промовисањем домаће филмске баштине, али и приказивањем вредних остварења из историје српске и иностране кинематографије, као и развијањем веза са сродним установама у свету, кроз Фестивал нитратног филма и друге међународне контакте, а ту су и тематске изложбе, специјални програми…
Један од најзначајнијих пројеката – А1 Кинотека – у оквиру којег се дигитално рестаурирају српски филмови, стигао је већ до 36. наслова. Током 2024. године на тај начин су за будућност сачувани „Дервиш и смрт“ Здравка Велимировића, „Сутон“ Горана Паскаљевића, „Сабирни центар“ Горана Марковића, “Шест дана јуна“ Динка Туцаковића, „Вирџина“ Срђана Карановића и „Жута“ Владимира Тадеја. Оригинална слика и тон враћени су им у Одељењу за дигитализацију и дигиталну рестаурацију Архива Југословенске кинотеке.
Премијере нових копија одржавају се, када је могуће, у присуству аутора, па је тако публика у новембру имала прилику да уживо слуша сећања доајена наше кинематографије Срђана Карановића, као и глумаца из „Вирџине“ о настанку тог „последњег југословенског филма“, док је летос, након пројекције „Шест дана јуна“ приказан документарац Маје Узелац заснован на разговорима с члановима екипе тог филма којим је дебитовао Динко Туцаковић, касније дугогодишњи управник Музеја кинотеке.
Сви ови филмови су затим приказани и на бесплатним пројекцијама за ширу публику, чиме пројекат А1 Кинотека битно доприноси промовисању и видљивости нашег филмског наслеђа.
Поред тога, Кинотека је у оквиру европског пројекта Сезона филмских класика, у којем учествује четврту годину заредом, дигитално рестаурирала филм „Трагови црне девојке“ Здравка Рандића. Светска премијера нове копије одржана је 28. децембра на бесплатној пројекцији у сали „Макавејев“, као и онлајн на званичном Youtube каналу Кинотеке.
Нове копије путују и по свету. Тако је „Дервиш и смрт“ приказан протеклог лета на фестивалу у Пули, док је рестаурисани „Доручак са ђаволом“ Мике Антића учествовао на Маратону класичног филма у Будимпешти.
Током фестивала у Кану Југословенска кинотека је добила подршку Асоцијације европских филмских архива, као носилац пројекта заједничке рестаурације, у сарадњи с филмским архивима Бугарске и Црне Горе, за филм „Крадљивац бресака“ (1964) бугарског редитеља Вула Радева, с Радетом Марковићем у главној улози.
У Кану је ове године премијерно приказана рестаурисана верзија култног филма из неме ере, „Наполеон“ (1927) Абела Ганса. Кинотека је допринела том изузетном подухвату, јер наш Архив има једну од најкомплетнијих копија „Наполеона“. Око седам минута који не постоје у другим архивима у свету, уступљени су Француској кинотеци и ушли у финалну верзију рестаурисаног филма.
Јубилеј – 75 година рада свечано је обележен на Дан Кинотеке 6. јуна, када су приказане три документарне вињете које кроз фотографије и податке пружају увид у историјат ове институције културе.
Директор Југослав Пантелић је том приликом изјавио: „За генерације и генерације Кинотека представља својеврсни храм филма, место на које се иде готово ритуално, са посвећеношћу, место сусрета с другима, али и место сусрета са самим собом, простор у коме се, уз помоћ слика на платну, може лакше ослушнути сопствено биће“.
Свечаности је, уз многобројне филмске уметнике и посленике, присуствовао министар културе Никола Селаковић, који је истакао да је Кинотека – установа културе од највишег националног значаја и да „поклоници филма широм света знају, а Србија се поноси тиме што баштини једну од најзначајнијих и најбогатијих колекција на свету“.
На Дан Кинотеке традиционално се уручује њено највише признање – Златни печат за изузетан допринос филмској уметности. Награду је ове године примио великан нашег глумишта Предраг Мики Манојловић. Поздрављен бурним аплаузом, он се присетио драгих колега с којима је почињао каријеру и „онај вечни живот који остаје на филму заувек“, па додао: „То желим и нашој Кинотеци, да дуго, да вечно траје“.
Раније ове године Златни печат Југословенске кинотеке добили су истакнути ирански редитељ Асгар Фархади (гост Феста) и његов ирски колега Џим Шеридан (у оквиру Недеље ирског филма). Остало је забележено да је Фархади, обилазећи главно здање Кинотеке, више пута поновио како је одушевљен сталном поставком „Наш музеј филма“.
Традиција је такође да се 6. јуна свечано отвара Фестивал нитратног филма. У овогодишњем, 26. издању приказана су 43 филма из 22 националне кинематографије, добијена из чак 34 архива и сродних институција из целог света.
Поздрављајући иностране колеге и госте, уметнички директор фестивала, Александар Ердељановић, изјавио је: „Кроз свих 26 година, колико водим овај фестивал, главни циљ јесте да се овде приказују класици филма, ремек-дела, добри и тек откривени филмови. Тако је и ове године, пуно је филмова који ће имати не само српску него и светску премијеру“. Свечано отварање увеличала је документарна репортажа у боји „Краљевина Југославија“ (1937) Џона Кинсмена, док је последњег дана Фестивала, 16. јуна, приказана рестаурисана верзија филма „Човек са филмском камером“ легендарног Дзиге Вертова (1929).
У оквиру прославе јубилеја, библиотека Југословенске кинотеке понела је име Олге Добровић (1903-1994), која ју је основала и водила током првих деценија, а својим знањем и посвећеношћу битно утицала на већину аутора који су чинили и чине југословенску и српску кинематографију.
Том приликом представљена је и специјална поштанска марка у издању Поште Србије у част јубилеја Кинотеке, ауторски рад редитеља анимације Милисава Банковића.
У мноштву различитих програма које је Кинотека организовала током 2024. истиче се премијера дигитално рестаурисане копије документарног филма „Крунисање краља Петра I Карађорђевића“ (1904), 21. септембра, тачно 120 година од настанка тог најстаријег сачуваног филма снимљеног на тлу Србије.
Пројекцијама одабраних документарних сторија и записа домаће и стране продукције обележени су и 9. октобар, поводом 90 година од атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсеју, као и 20. октобар – 80 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.
Кинотека је ове године постала богатија за два легата изузетних филмских уметника – глумца Данила Бате Стојковића и композитора Зорана Симјановића. Посетиоци сталне изложбене поставке „Наш музеј филма“ могу да виде многобројне награде, неке личне предмете, фотографије, као и инсерте из филмова двојице стваралаца који су оставили дубок траг у нашој кинематогафији и колективном сећању.
Уз отварање легата Бате Стојковића организована је мултимедијална изложба, поводом 90 година од његовог рођења. Ауторка Ирина Кондић, кустоскиња Кинотеке, приредила је и велику изложбу поводом сто година од рођења легендарног глумца Миодрага Петровића Чкаље. Та поставка, названа „Победа осмеха“, гостовала је касније у Приједору и у Љубљани.
Током године у Кинотеци су одржане и изложбе филмских плаката Божидара Болета Милорадовића, затим „Београд: двадесете године 20. века“, у сарадњи са Историјским архивом Београда, изложба студентских плаката „СадНекад“, у сарадњи с Факултетом примењених уметности, као и о стрип јунаку Диаболику, у сарадњи са Италијанским институтом за културу и Амбасадом Италије у Србији и издавачком кућом Асторина.
Захваљујући већ традиционалним италијанским партнерима, гост Кинотеке био је илустратор Рикардо Нунцијати, а на Италијанско-српском фестивалу гостовали су редитељи и глумци Серђо и Пјетро Кастелито.
С друге стране, Кинотека је гостовала у Паризу, где је на стручној зимској школи коју организује Међународна федерација филмских архива међу предавачима био Александар Ердељановић, док су на 13. Филмском кампусу Кинотеке Републике Српске предавања држали Југослав Пантелић – „Очување српске филмске баштине – искуства и изазови“ и Ердељановић – „Стари српски филм: истине, заблуде и мистерије“.
Многобројна међународна партнерства Кинотеке настављена су кроз низ манифестација на којима се представљају националне кинематографије. Ове године то су били Дани иранског филма, Недеља ирског филма, затим франкофоног, словеначког, чешког и словачког, каталонског, алжирског, пољског, јапанског и мексичког филма.
Уз све те активности, Кинотека је у широј јавности најпрепознатљивија као биоскоп доброг старог филма. Стручно одабрани наслови сврстани у ретроспективе и омаже великанима покретних слика или тематске циклусе приказују се на редовном репертоару у салама у Узун Мирковој и Косовској улици, у просеку на по четири пројекције дневно.
Овог лета, трећу годину заредом, радио је А1 Кинотека летњи биоскоп, на кровној тераси Дома војске Србије, где је публика у јулу и августу уживала под ведрим небом у квалитетном репертоару сачињеном од 48 филмова и старије и новије продукције.
У 2024. години филмофили су могли да прате циклусе Душана Макавејева, Ричарда Атенбороуа, Марчела Мастројанија, Керија Гранта, Бранка Вучићевића, Марлона Бранда, Душице Жегарац, Доналда Садерленда, Виториа де Сике, Џине Роуландс, Гордана Михића, Алена Делона, Софије Лорен…
Пажњу су привукли и интересантни тематски циклуси, као што су „1924. година на филму“, „Сто година надреализма“, Гастарбајтери на филму, екранизације дела Бранка Ћопића, дело Фриде Филиповић, Квир моменти у српском филму, Дистопијски филм, српски филмови које је суфинансирао европски фонд Еуримаж…
Крајем године завршена је четврта по реду филмска радионица за средњошколце у Југословенској кинотеци, чији су ментори: Јован Марковић, Радиша Цветковић и Маша Сеничић. На овој радионици, која траје четири месеца, полазници се, кроз теоријски и практични рад, упознају са основама филмског језика, различитим врстама филмског израза, као и са историјом филма, филмском анализом и критиком.
Кинотека је и ове године била домаћин разних фестивала, од оних највећих, као што су Фест, Слободна зона или Фестивал ауторског филма, до специјализованих ревија попут Фестивала подводног филма.
У сарадњи с Факултетом драмских уметности приказан је циклус филмова које треба да виде кандидати за студије режије, камере, монтаже.
О свим овим, а и многим другим темама, редовно су писали сарадници часописа „Кинотека“, који излази једном месечно већ пуних осам година.
