Девето издање Италијанско-српског филмског фестивала свечано је отворено 19. септембра у Југословенској кинотеци пројекцијом филма „Данте“ (2022) Пупија Аватија, у присуству познатог глумца и редитеља Серђа Кастелита.
Публику у сали „Макавејев“ поздравили су заменица директора Кинотеке Ксенија Зеленовић, амбасадор Италије Лука Гори и директорка фестивала Габријела Карлучи.
„Срећни смо што се овај фестивал већ девети пут одржава у Кинотеци. Захваљујемо Габријели Карлучи која сваке године донесе нове филмове савремене италијанске продукције и они тако постају доступни српској публици. Такође, доводи нам занимљиве госте. Част нам је да су овога пута са нама истакнути редитељи и глумци Серђо и Пјетро Кастелито“, рекла је Ксенија Зеленовић.
Амбасадор Лука Гори пожелео је свима добродошлицу у кратком говору на српском језику.
„Филм је уметност која спаја Италију и Србију. Велико ми је задовољство што отварамо ново издање овог фестивала. Прошле недеље смо овде у Кинотеци отворили ретроспективу посвећену стогодишњици рођења Марчела Мастројанија. Овом приликом посебно поздрављам пријатеље који су дошли из Италије, Серђа и Пјетра Кастелита. Желим свима пријатно вече и да уживају у целом фестивалу“, рекао је Гори.
Габријела Карлучи је оценила да се фестивал успешно развија, истичући да и ангажман партнера у Србији помаже да добије на квалитету, па је тако овог пута могла да донесе филмове који су прошле године приказани на отварању и на затварању фестивала у Венецији.
Што се тиче филма „Данте“, приметила је она, данас цео свет зна за песника Дантеа Алигијерија. Међутим, у своје време није био прихваћен у италијанском друштву. Касније му је признање одао чувени писац Бокачо, кога игра један од најбољих италијанских глумаца Серђо Кастелито.
Поздрављен великим аплаузом Кастелито је изјавио да му је веома драго што може да представи овај филм у Београду, додајући да је са амбасадором Горијем разговарао о могућностима сарадње италијанске и српске кинематографије.
„Пупи Авати је желео да сними филм о Дантеу зато што је он икона италијанске културе. Истовремено, правио му је проблеме када је у гимназији морао да чита његова дела. Оптерећивао га је, али самим тим и интригирао“.
„Данте је био војник и познат у свом граду, из којег је међутим избачен. Бокачо у својеврсном ходочашћу као да жели да му надокнади оно што му је одузето. Креће на путовање да однесе новац његовој ћерки. Притом није битан сам новац, већ симболичност тог чина“, испричао је Кастелито.
Карлучи је приметила да је у стварности Бокачо био површнији, мање уметнички настројен од Дантеа, али да је у филму приказан као човек са срцем и душом, пун поштовања према Дантеу.
Кастелито је рекао да је то тачно, али да „задатак филма и уметника није увек да да истину, него да понуди метафору, симболику која у својој вредности може да буде јача од стварности“.
„Оно што поштујемо код великих уметника јесте кристална слика коју нам оставе на крају свог пута, након што дају свој максимум. Заборављамо да су они производ свега онога што су проживели, да је ту било и белог и црног, а све заједно је довело до тога да направе ремек дела“, изјавио је Серђо Кастелито.
До 23. септембра на програму су филм који је он режирао и у којем игра, уз Пенелопе Круз, „Без померања“ (2004), као и филм у режији његовог сина Пјетра Кастелита „Енеја“ (2024), у којем обојица играју.
Из српске продукције биће приказани „Чувари формуле“ (2023) Драгана Бјелогрлића и „За данас толико“ Марка Ђорђевића (2024).
За затварање је одабран „Командант“ (2023) Едоарда де Анђелиса.
