У сарадњи Културног центра Амбасаде Исламске Републике Иран у Београду и Југословенске кинотеке, 24. Фестивал иранског филма у Београду биће одржан од 1. до 5. марта у сали „Макавејев“.
Овогодишњи програм доноси четири значајна и жанровски разноврсна остварења савремене иранске кинематографије. Ова пажљиво одабрана дела, снажног уметничког израза и дубоке тематске слојевитости, српској публици откривају богатство, ширину и креативну снагу иранског филма.
Филм „Чувар поља“ (Натур дашт), 2025, у режији Мохамада Резе Хердманда, доноси узбудљиву и дубоко хуману причу. Радња почиње нестанком девојчице у једном сеоском подручју, након чега чувар природе преузима велику одговорност. Уз помоћ мештана, он покреће срце локалне заједнице и окупља их у заједничкој потрази за спас детета. Филм, кроз снажан приказ сарадње и пожртвованости у кризним тренуцима, нуди упечатљиву слику друштвене солидарности у природном окружењу.
„Западно небо“ (Асман-е Гарб), 2023, редитеља Мохамада Асгарија, епска је прича о храбрости и самопожртвовању у небесима отаџбине. Филм прати судбину херојског пилота који, у тешким и ватреним данима рата, без оклевања брани своју земљу. Комбинујући елементе драме и акције, редитељ ствара напету и достојанствену слику истрајности и пожртвованости бораца који су бранили небо своје земље, подстичући гледаоце на размишљање о дубљем значењу одбране и патриотизма.
Насупрот томе, филм „Без претходног заказивања“ (Бедун-е Гарар-е Габли), 2022, редитеља Бехруза Шоаибија, прати причу о Лени, младој жени која живи у Немачкој и која, по очевој последњој жељи, са својим сином оболелим од аутизма путује у Иран. Ово путовање постаје почетак унутрашњег трагања за сопственим коренима и дубљег повезивања са домовином и њеним људима. Филм, у комедијско-друштвеном кључу и динамичном ритму, са суптилним хумором приказује изазове и лепоту овог сусрета.
На крају, „Жалосна врба“ (Бид-е Мађнун), 2022, редитеља Маџида Маџидија доноси поетску и филозофску причу. Филм прати слепог човека који након вишегодишњег слепила, захваљујући операцији у Немачкој, поврати вид. Међутим, овај привидни дар претвара се у унутрашњу кризу, јер сада види свет и људе око себе, укључујући и сопствену супругу, а та нова перцепција доводи у питање његова дотадашња уверења и осећања. Кроз дубоке метафоре и мистично-филозофски приступ, Маџиди поставља суштинска питања о истини, перцепцији, љубави и људској рањивости, позивајући публику на унутрашње путовање.
Ова четири филма заједно обухватају широк спектар жанрова, стилова и тема иранске кинематографије: од напетости и друштвене солидарности, преко ратног епа, до миграционе комедије и савремене филозофије и духовности. Приказивање ових остварења у угледној београдској кинотеци не представља само прилику за културни дијалог, већ и доказ да је ирански филм, упркос бројним изазовима, и даље жив, динамичан и способан да успостави снажну везу са светском публиком.
Ово присуство је још један корак у представљању кинематографије која је дубоко укорењена у стварности сопствене земље, али чији језик емоција и човечности не познаје границе.
