Циклус „1925. година на филму“, који је приредио Александар Саша Ердељановић, наставља се у Југословенској кинотеци овог месеца, па ће 23. и 24. септембра у сали „Макавејев“ бити приказана четири „стогодишњака“, снимљена у САД, Немачкој и СССР-у.
Први на програму је амерички „Спортиста/Бруцош“, у режији Фреда Си Њумејера и Сема Тејлора. Главну улогу игра чувени комичар Харолд Лојд као неспретни студент који изазива подсмехе, а жели да буде најпопуларнији у кампусу, па улази у фудбалски тим и после много перипетија постиже победнички гол, што му доноси популарност, али и љубав.
Био је то један од Лојдових најбоље осмишљених, најдуже запамћених и финансијски најуспешнијих филмова. То узбудљиво и разиграно дело се због своје инвентивности и гегова сматра првом великом спортском комедијом, као и првом важном комедијом са радњом на факултету.
Следи немачки филм „Тајна једне душе“ Георга Вилхелма Пабста, о средовечном хемичару кога прогања бизарни сан како боде своју лепу супругу оштрим предметима. Обузима га фобија од ножа, а његов очај кулминира покушајем да је заиста избоде. Ужаснут тиме, бежи из куће и консултује психоаналитичара, где се кроз приче о сновима, сећањима и страховима полако долази до суштине проблема.
Ово дело помало наивно илуструје Фројдове теорије о анксиозној неурози, али је занимљиво због експресионистичког дочаравања снова, као зачетник ониричког филма. Изврсна глума Вернера Крауса, као и симболички кадрови у двострукој експозицији, трикови и комбиновани снимци који илуструју подсвест, произвели су неке од најживљих секвенци снова икада забележених на филму.
Наредног дана приказује се амерички „Дон Икс, син Зороа“ Доналда Криспа. Даглас Фербанкс игра дон Сизара кога отац шаље на школовање у Шпанију. Младић се заљубљује у лепу, богату наследницу, храброшћу стиче наклоност двора, али му један опаки официр из зависти и љубоморе подмеће лажно убиство. Оптужени Сизар инсценира самоубиство, постаје Дон Икс – одметник са бичем и уз помоћ Зороа који стиже у Шпанију креће да очисти своје име.
Филм је доживео још већи успех од хита „У знаку Зороа“ (1920), јер је имао бољу радњу, јачи темпо и веће вредности продукције. Легендарни романтични авантуриста немог филма Фербанкс изводи фантастичне вратоломије и никада није био самоуверенији или екстравагантнији него у овом питком, забавном филму.
Циклус завршава совјетски „Зрак смрти“ Лава Куљешова, у жанру научне фантастике. Из једне капиталистичке земље, у којој фашистичка влада покушава да угуши социјалистички устанак, револуционарни вођа успева да побегне у Совјетски Савез, где упознаје инжењера који је изумео „зрак смрти“ – уређај који из даљине шаље експлозивну мешавину барута и горива. Фашистички обавештајац краде проналазак и враћа га у своју земљу, али га тамошњи радници заплене и користе да разнесу бомбардере послате на њих.
Сценарио је, по мотивима романа грофа Алексеја Толстоја „Хиперболид инжењера Гарина“, написао Всеволд Пудовкин, који и игра у филму. Редитељ Куљешов је покушао да кондензује све мистериозно и авантуристичко од дотадашњих филмова Перл Вајт, Харија Пила и серијала о Фантомасу, стварајући једно од емоционално најнапетијих икада снимљених остварења, а такође постајући претеча технички беспрекорних, али емоционално празних дела која су уследила у тој фази совјетске кинематографије.
