Златни печат Југословенске кинотеке уручен је редитељу, сценаристи и продуценту Желимиру Жилнику 15. јуна у новом здању Кинотеке, уочи затварања 18. Фестивала нитратног филма.
На позив директора Кинотеке Југослава Пантелића присутни су на почетку скупа минутом ћутања одали пошту глумцу Милораду Мандићу Манди, који је неколико сати раније изненада преминуо у 56. години.
Пантелић је подсетио да је Мандић био међу добитницима Плакете Југословенске кинотеке, које су додељене на Дан Кинотеке – 6. јуна и најавио да ће ова установа културе кроз своје програме чувати успомену на глумца омиљеног међу гледаоцима свих генерација.
Највише признање Кинотеке Златни печат тог 6. јуна примила је дива српског глумишта Душица Жегарац, а други добитник – Желимир Жилник је, како је истакао Пантелић, од самог почетка каријере бескомпромисно сликао стварност.
„Жилник је аутор који никада није ни покушао да прави компромисе и на томе му хвала“, рекао је Пантелић.
На стваралаштво дуго готово пола века подсетили су инсерти из документараца „Журнал о омладини на селу, зими“, „Пионири малени“, „Незапослени људи“, „Жене долазе“, „Куд плови овај брод“, „Кенеди се враћа кући“, као и из играних филмова „Рани радови“, „Лијепе жене пролазе кроз град“, „Тако се калио челик“…
„Драго ми је ово признање. Кинотека је уложила напор и представила вам нешто од нашег материјала, па сте и ви осетили оно што ја знам сво време, а то је да садржај тих филмова, па и када се деси њихов успех, није само захваљујући мојој вештини и креативности, као и мојих сарадника са обе стране камере, продуцената, организатора, костимографа, сценографа, до камермана и тонаца, него је енергија тих филмова фактички и у личностима испред камере који су заједно са нама тих 50-ак наслова креирали“, изјавио је Жилник примајући Златни печат.
„У том смислу награда ми је драга јер имам утисак да је то награда и мени и свима онима који су заједно са мном артикулисали те филмове. Тај вишедеценијски филмски рад имао је изванредан елемент у чињеници да је то била комуникација током 50 година са отприлике 700 до 1.000 људи – сарадника у екипама. А кад погледамо кога смо све снимали, то је огромна цифра јер сам снимао и неке јавне догађаје: студентске демонстрације 1968. (документарац „Липањска гибања“), антибирократску револуцију 1988. („Стара машина“), грађанске протесте 96/97 („До јаја“), потом синдикалне зборове („Стара школа капитализма“). Отприлике је ту било можда и 500.000 људи пред камерама, а оних који су били интерпретатори са текстом и улогом, сјајних ликова који су обележили наше филмове, који су врло често били окренути њиховим судбинама, било је можда 3.000. Једном речју, за мене је ова авантура филма била једно врло подстицајно и срдачно дружење са 504.000 људи“.
„У том смислу, ја се прво захваљујем њима, па вама за награду и захваљујем се браћи Лимијер“, закључио је Жилник.
Југослав Пантелић је приметио да главна јунакиња у култним „Раним радовима“ носи женску верзију његовог имена – Југослава и нашалио се да у томе има неке симболике.
„Дали сте ми идеју. Данас да направимо један филм где ће се главна личност звати Југослав, то би било интересантно“, одговорио је Жилник.
Након тога управник Архива Југословенске кинотеке Александар Саша Ердељановић позвао је присутне да погледају последњи, 110. наслов овогодишњег, 18. Фестивала нитратног филма, спектакл „Казанова“ у режији Александра Волкова из 1927. године.
Главну улогу играо је легендарни Иван Можукин, а тај фим је био лабудова песма француског немог филма, оценио је Ердељановић.
Током претходних десет дана, подсетио је он, приказано је филмско благо из чак 35 страна архива, а фестивалу је лично присуствовао 31 гост из 18 земаља.
